Гурмани добро знају укус пештерског сира, ко га прави и како изгледа пут до трпезе

Четвртина литре млека по овци. За килограм сира користи се пет литара млека. Бараћи са Гиљеве измузају 500 оваца. Најчешће њих двоје. Два пута дневно.

"Све ручно. Ми муземо два сата стадо. А по једну овцу, шта је то, две - три секунде. Набира се. Петсто по секунди, оно дође два сата", каже Тикомир Бараћ из Гиљева.

Продаја никада није извесна. Ове године добро иде. Претходне две многима су остале тоне непродатог сира.

"Шта је сад, ја за то разлог не знам. Знам да могу да га продам и то је битно за мене", напомиње Бараћ.

Директор Канцеларије за развој пољопривреде и села Есад Хоџић рекао је да произвођачи ове године не знају сигурно да ли ће продати сир наредне године, они то знају, буквално, од сезоне до сезоне.

А мука на Гиљеви никада не иде сама. Бараћи с јесени силазе у село. Не и Брадићи који на Гиљеви остају оковани снегом шест месеци. Ручно пробијају пут до воде, подижу ледом поломљене бандере и иду у набавку потрепштина за пола године, путем који вода редовно уништава.

"Мора видети неко. Мора нас видети. Сељаке. Од шта живимо. Чиме се бавимо. Не може да падне са небеса ништа", каже Вукомир Брадић из Гиљева.

Вода, струја, пут. Остали би горштаци на Гиљеви да су решене ове основне егзистенцијалне потребе. Прешли би одавно на машинску мужу, али нема довољно напона да покрене машине.

"Људи ће направити измузишта и олакшаће себи посао. Онда ће постићи и већу ефикасност и онда ће моћи квалитетније и боље да живе", наводи Хоџић.

Мештани опомињу, уколико проблеми не буду решени, гиљевског сира и јагњета, биће за још једну деценију.