Шта Србија нуди дигиталним номадима – хоће ли их "виза за номаде" привући да остану што дуже

Иван Бркљач је објаснио да су дигитални номади људи који свој посао могу да спакују у ранац или неку путну торбу и да уз јаку интернет конекцију раде са било које локације у свету.

"Београд и Србија им јесу једна од занимљивих локација из неколико разлога – однос цена и квалитет живота заиста су овде код нас одлични, налазимо у централној Европи и имамо неке додатне предности – нисмо у Шенген зони, па је то поготову људима из Америке или Аустралије који нису у оквиру ЕУ, они користе ово као Шенген паузу", рекао је Бркљач.

Истиче да дигитални номади углавном у Србији бораве од априла до октобра када је лепо време и користе све погодности које им Београд и Србија пружају.

На питање шта можемо да урадимо да се они дуже задрже у нашој земљи, Бркљач каже да имамо добре услове и да они остају око три месеца, колико и јесу законске могућности.

Истиче да је Београд углавном на топ листи 10 најпривлачнијих места за дигиталне номаде, али да можемо да привучемо још њих и да је један од начина да уколико желе да остану дуже од три месеца сада им је то и омогућено.

"Уколико желе да остану, сада имају и законски начин како би то могли да ураде, јер уколико поднесу своју високошколску диплому Агенцији за квалификације имају и правни основ да остану и дуже, тако да је то нека врста визе за дигиталне номаде како би могли да остану у Србији и дуже од тог рока од 90 дана", додао је Бркљач.

Како се помаже нашим људима из дијаспоре да се врате у Србију 

Епидемија је утицала да се и многи грађани Србије, који су радили у иностранству, врате кући. Говорећи о томе како им помажу да то и остваре, Бркљач каже да је први и основни начин водич за повратнике који постоји на сату организације "Тачка повратка".

"Тај дигитални алат је практично полуперсонализован – уколико се враћате са породицом или без ње, са љубимцем или без – можете да направите неки свој мали повратнички пут било да размишљате о повратку, у процесу сте повратка или сте се вратили, а нисте се још у потпуности аклиматизовали на повратак у Србији", додао је он.

Други начин је да комуницирамо са сваким појединачно и да видимо које су му потребе, наглашава Бркљач.

"Ово је и позив људима из дијаспоре, а који размишљају о повратку нека се јаве нашем тиму 'Тачка повратка' са конкретним идејама, предлозима и проблемима да видимо како можемо да им будемо на располагању", поручио је Бркљач.

Навео је да имају и сарадњу са "Послови инфостудом" – платформом за тражење посла.

"Уколико сада послодавац тражи некога са интернационалним искуством, то су наши људи из дијаспоре, и кликне на тај филтер по аутоматизму се тај посао излиста на нашем сајту и то је мали издвојени сегмент где постоје послови из различитих индустрија који могу да буду први корак приликом размишљања о повратку у Србију", нагласио је Бркљач.

Пореске олакшице, ниже царинске норме 

Ако послодавци у Србији запосле високообразоване стручњаке са вишегодишњим иностраним искуством, за то добијају значајне пореске олакшице.

Бркљач објашњава да уколико послодавац запосли некога ко је био дуже од две године у иностранству и високо образовани је кадар са три пута већом просечном платом има подстицај од 70 одсто умањеног пореза и доприноса у наредних пет година на тог конкретног запосленог.

"То се односи и на наше људе из дијаспоре, као и на странце. Ако је неко био на стручном усавршавању годину дана или више и уколико тај послодавац да два пута већу просечну плату има исте те подстицаје", навео је он.

Пре две године промењена је и царинска уредба приликом повратка, а Бркљач каже да је то један од примера како директна комуникација са дијаспором доноси конкретне резултате.

"Ми тада нисмо знали да је то једна од препрека, јер је тада постојао праг од 5.000 евра. Када би се неко, на пример, након 20 година враћао из Канаде, дође у Србију и има праг од 5.000 евра колико може да унесе робе, намештаја, покретне имовине и све преко тога је опорезовано", рекао је Бркљач.

Ми смо тај праг сада подигли на 20.000 евра уколико је неко био две до десет година, а ако је неко био и преко десет година тог прага и нема, истиче он.

"Неко ко је 20 година провео у некој земљи, акумулирао је више неког иметка него тај праг од 5.000 евра. Ми о томе нисмо размишљали него су нам људи из дијаспоре предочили и онда смо то успели да променимо", закључио је Бркљач.