Читај ми!

Борац са Кошара Мија Ђидић напокон у новој кући, наставља се борба да добије статус ратног војног инвалида

Четири и по месеца након покретања хуманитарне акције "Изградимо кућу хероју са Кошара", Мија Ђидић из Милентије код Бруса, који се деценијама бори са посттрауматским синдромом, уселио се у нов дом. За то су најзаслужнији његови саборци, који су анимирали општинску управу и обезбедили донаторе, који су новцем или радним ангажовањем допринели да се у кратком року, племените намере и остваре.

"Нека је са срећом усељење у нову кућу. Да сам жив и здрав. Дабоме, дабоме, дабоме. Уручи кључеве за срећу, Мији Ђидићу за нову кућу", поручује борац са Кошара Мија Ђидић.

Иако због више дијагноза и даље понавља речи, Мија је срећан. За кратко време упознао је много добрих људи који су му помогли да се с мајком Видосавом усели у нову кућу од 120 квадрата. И то пре зиме, која је на обронцима Копаоника и те како оштра.

"Топла, топла је кућа, кухиња, соба, предсобље, купатило, све има", каже Видосава Ђидић.

Подигнута је на темељима давно започетог дома, стотинак метара од трошне прокисле куће у којој је 43-годишњи Мија са мајком буквално преживљавао.

"Они су се стварно тамо мучили, она се на разне начине довијала, што би рекли да некако унормали свој живот. Али ово овде много ће јој значити", сматра комшиница Маријана Савковић.

Илија Станковић, донатор из Бруса, каже да је са својим сином учинио све што је могао.

"Мислим да смо урадили колико смо могли. Мило ми је што се све овако брзо и лепо завршило и квалитетно је урађено", додаје Илија.

Насут је и пут до засеока. Мијини ратни другови, преко хуманитарне организације "Градитељи мира", сакупили су три милиона динара.

"Ми се нисмо надали великом одзиву људи када смо то почели. Мислили смо да покријемо кућу, а за остало, с временом, кад ко нешто донира. Међутим, хвала донаторима, ми смо изненађени", прича инцијатор акције Бобан Остојић.

У Општини Брус се труде да Мији обезбеде статус ратног војног инвалида.

"Апеловала бих овом приликом да што пре добијемо од надлежног министарства, Министарства одбране, уверење о учешћу Мије Ђидића у оружаним акцијама. Још тај папир фали локалној самоуправи да би могла да пошаље медицинску документацију првостепеном органу у Крагујевцу", наглашава Валентина Милосављевић, председница Општине Брус.

Социјална помоћ од 12.000 динара није довољна за живот. Као пензионер, Мија би имао редовна примања, а тиме би се заокружила прича "људи великог срца", како је и написано на трему куће.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво