"Екранитис" би ускоро могао да постане дијагноза – које су последице давања мобилног телефона деци

Марија Кончар Ршумовић истиче да "екранитис" као дијагноза званично не постоји, али да има тенденцију да се у неком тренутку појави као дијагноза.

Према њеним речима, деца највише гледају цртане филмове који су у суштини много технолошки напреднији него пре 20, 30 година.

"Деци се прерано даје екран. Када размислимо о развоју детета до две године, дете у том узрасту нема потребе да гледа у екран, јер дете до годину дана то не разуме. Екрани се дају и деци млађој од шест месеци у смислу успављивања, да се умире и то је оно што хипнотише зато што су то слике које се брзо мењају, наглашене су боје, звуци и нервни систем деце прима ту информацију", објашњава дефектолошкиња.

Додаје да у неком тренутку нервном систему треба још таквих информација и ствара се зависност.

"Толико стимулација и импулса не може да дâ ниједна играчка. Уколико прерано дамо екране јавља се проблем касније, јер дете ће увек пре бирати екран него играчку", каже Марија Кончар Ршумовић.

Решење је у дозирању

Сматра да је решење у дозирању. Препоруке светских истраживача су да деца до друге године не би требало да гледају у екран зато што не разумеју садржај. После друге године савет је да то буде дозирано да сат времена и препорука је да дете дупло више времена проведе у слободној игри него пред екраном, уколико је могуће напољу.

"Битно је разговарати са децом о ономе што су гледала, да видимо шта је њима било битно, јер ту можемо да сазнамо и шта је дете приметило у одређеном цртаном филму, можда нам може рећи шта се десило у вртићу", истиче дефектолошкиња.

Према њеним речима, приметан је број деце која све касније проговарају и када се говори о развојним мапама које се поштују верује да ће се у неком тренутку кориговати, односно померити зато што све више има деце које прве речи или реченице изговарају много касније од очекиваног узраста, годину, годину и по дана.

"То, у неку руку, може бити последица екрана. Дешава се да деца проговоре на енглеском, јер нису гледала садржаје на матерњем језику. Постоји и проблем са пажњом и има све више деце која када дођу до предшколског узраста не могу да седе мирно, заврше задатак до краја,  напишу целу страну графомоторних линија, већ на пола одустану, изнервирају се и бурно реагују. Бурно реаговање деце предшколског узраста требало би да је већ на минимуму, јер су се деца већ развила да могу да се саморегулишу", објашњава Марија Кончар Ршумовић.

Поремећај пажње може да их прати и у основној и средњој школи

Као најекстремније примере наводи да су деца развила поремећај пажње који их прати и касније, у основној и средњој школи.

"Када причамо о говорно језичком развоју уколико се не крене са стимулацијом на време, односно ако се не примети проблем на време, може да оде у неку другу крајност у смислу да дете цео живот има проблем са говором и комуникацијом", истиче дефектолошкиња.

Савет родитељима је, напомиње, дозираност, која је, каже, у основи свега.

"Када боље размислимо дете не би требало да буде два, три сата пред екраном, поготово беба не би требало да гледа у екран јер не разуме садржај екрана. Потребно је да се позовемо на логику и онда то време пред екраном, када говоримо о старијој деци, да се то време надомести заједничком игром родитеља и деце да би комуникација између њих била добра", поручује Марија Кончар Ршумовић.