Страдање Срба у Сарајеву за време сукоба у БиХ – између чињеница и митова

Милорад Додик поручује да никада неће прихватити да се у Сребреници десио геноцид и бориће се против додатне сатанизације Срба како би се укинула Република Српска.

"Превара која је ишла, међународни фактор у томе да увелича страдање и да квалификује на начин како желе у Сребреници, а да минимизирају страдање Срба у Сарајеву за време грађанског рата, успут сигурно је више Срба страдало у Сарајеву него што је Бошњака страдало у Сребреници, говори о томе да ми морамо стално бити будни и стално разговарати о томе", изјавио је Додик.

Бројем сахрањених у Поточарима се лицитира - од 1.200 форензички доказаних, преко четири или пет хиљада према процени Хашког трибунала, до више од 8.000 по бошњачким изворима. И док се о Сребреници говори и пише, каже Ненад Кецмановић, заборавља се да је Сарајево било највеће етничко чистилиште у БиХ.

У до рата највећем српском граду после Београда, у Сарајеву је остало мање од 10 посто предратног српског становнишва, подсећа.

"Ако саберемо сва етничка чишћења Бошњака и Хрвата са простор РС, Бања Луке, Добоја, Требиња и дугим градовима, то је укупно вишеструко мање од 150.000 Срба којих данас више нема на предратним кућним адресама у Сарајеву. Сарајево је било највеће етничко чистилиште у БиХ", рекао је Ненад Кецмановић, члан Комисије за Сарајево.

Документа и сведочења људи у извештају Независне међународне комисије руше мит о дешавањима у ратном Сарајеву у којем су Срби били једини мучитељи.

"Тај одиста град-мученик није био само мученик чији су мучитељи били Срби наводно, већ да су у Сарајеву сви страдали, укључујући, наравно, и Бошњаке и Србе и Хрвате и дата је једна слика за коју мислим да је објективна", истакао је Дарко Танасковић, члан Комисије за Сарајево.

Извештај о страдању Срба у Сарајеву од 1992. до 1995. неће преко ноћи променити слику стварану годинама о искључиво српској кривици у рату у БиХ, али је добро полазиште онима који су спремни да дођу до истине. Извештај Независне међународне комисије због тога мора бити доступан и домаћој и међународној јавности.