За медицински отпад процедура јасна, више брину бачене маске поред пута – чија је то брига

За време епидемије, највише медицинског отпада било је на одељењима интензивне неге – свакога дана око два килограма по болесничком кревету. Двадесет одсто тог отпада било је потенцијално опасно по здравље.

Када се узме у обзир да је тих дана у болницама било више од 8.000 пацијената, јасно је колико је ситуација била озбиљна и у том смислу. У Србији се третманом оваквог отпада бави више од двадесет установа, а за сада је регистрован само један приватни оператер.

"Наша компанија годишње обради између 500 и 700 тона медицинског отпада, а у Србији се генерише око 4.500 тона, с тим да државни сектор који је и највећи оператер у Србији обради близу 3.000 тона и да кажемо да један мањи проценат заврши на депонијама без обраде", каже Бојан Сударев, извршни директор "Ремондис медисон". 

Током 119 дана, колико је Институт за ортопедију Бањица био у ковид систему, за уништавање медицинског отпада била је ангажована регистрована фирма. У просеку је било између 500 и 600 килограма отпада дневно.

"Када институт није укључен у лечење ковид пацијената, медицински отпад се третира аутоклавирањем који подразумева термичку обраду под строго контролисаним условима, као што су притисак, засићеност водене паре, температуре, време трајања чији је резултат безбедан ниво стерилности у складу са посебним прописима", каже Мирјана Миљановић, медицинска сестра.

Како се уништава медицински отпад 

Сврха третирања медицинског отпада јесте да се практично претвори у комунални отпад и онда депонује.

Марија Милошевић, пи-ар ЈКП Градска чистоћа, каже да то предузеће медицински отпад преузима од свих здравствених установа, и приватних са којим имају склопљене уговоре.

"Битно је да ЈКП Градска чистоћа медицински отпад преузима са документом да је прошло одређени процес, тј. аутоклавирање, где га након тога одвозимо на депонију Винча, пакује се у посебне касете и на такав начин се похрањује", каже Марија Милошевић.

Аутоклавирање подразумева термичку обраду и стерилизацију медицинског отпада, који се потом разврстава и пакује у одговарајућу амбалажу, у зависности од својства, количине и транспорта.

За медицински отпад који се преузима из болница, процедура је јасна. Више брину искоришћене маске, бачене поред пута, на зеленој површини или у реци.

Није неопходна велика стручност да би се схватило колико је то потенцијално инфективан отпад и колико је ризичан. Ни маске које се бацају у контејнере нису мање опасне.

Стручњаци кажу да би требало маске и осталу заштитну опрему попрскати алкохолом, ставити у пластичну кесу и добро је завезати пре одлагања у контејнер. А ко још поштује ту процедуру?