Већину занима како се троши новац из локалне касе, али многи мисле да њихов глас ништа не значи

Новац од пореза на имовину у потпуности остаје тамо где је и наплаћен, због чега грађани морају и да се питају где ће се та средства трошити. Закон предвиђа јавне расправе на основу којих ће грађани одлучити шта је њихов приоритет.

Саша Могић из Министарства за државну управу и локалну самоуправу каже да се већ неколико година одржава добра, двосмерна комуникација. "Не само да су грађани задовољни реализацијом својих предлога него су и градови и општине добили повратну информацију у ком правцу треба да планирају средства за одлуку о буџету", наводи Могић.

Ситуација међу локалним самоуправама је разнолика и није могуће утврдити да ли баш свака општина поштује закон нити колико уважава глас суграђана.

Директор Швајцарског пројекта за порезе Александар Грунауер истиче да та пракса није толико проширена.

"Другим речима, локалне самоуправе нису довољно веште како најбоље анимирати грађане да узму учешће. Сами грађани такође немају искуство, обично имају предрасуде – 'па добро ако ја идем тамо, мој предлог свакако неће проћи'", истиче Грунауер.

Позитивни примери Ужица и Пирота

Ипак, у неким градовима то полако постаје обичај. У Ужицу је на тај начин реализовано 30 малих пројеката.

"У протеклом периоду заједно са суграђанима, а у оквиру програма пореза на имовину који финансира швајцарска влада, креирали смо ужички програм локалног партнерства где наши суграђани предлажу конкретне пројекте из њиховог окружења", каже члан ужичког Градског већа за буџет и финансије Миодраг Петковић.

Грађани су највише били заинтересовани за изградњу дечјих игралишта, спортских терена, стаза за шетање и места за одмор. И Пирот је један од оних градова који је послушао жеље суграђана.

"Одзив је добар. Имамо 52 предлога грађана, али се понавља из године у годину да је највећи део предлога из инфраструктуре, што спада у редовну делатност и планирање капиталних инвестиција", напомиње начелница за финансије пиротске Општине Јагода Шнеле.

Многи су, ипак, сагласни да би трошење народних пара морало да буде транспарентније, јер у закону нема ни казни за општине које га не примењују. Поред тога, локалне самоуправе би требало да осмисле најбољи вид комуникације са грађанима како би заједно креирали квалитетнији живот.