Читај ми!

Поуке из случаја лажног хирурга – како проверити лекаре којима поверавате своје здравље

Феномен лажног представљања постоји од када је и лекарске професије. Из Лекарске коморе апелују на грађане да проверавају да ли су доктори код којих одлазе лиценцирани, као и да ли је здравствена установа у коју одлазе регистрована. Случај масера, који се представљао као хирург, покренуо је питање – колико проверавамо коме поверавамо своје здравље?

Осумњичени масер, који се представљао као хирург, на саслушању се бранио ћутањем. Одређен му је притвор до 30 дана. Терети се за неовлашћено бављење одређеном делатношћу и тешка дела против здравља људи, а његова мајка за помагање. Тужилаштво ће у својству сведока испитати и пет здравствених радника који су сарађивали са осумњиченим.

"Мора да се утврди њихов умишљај, мора да се утврди да ли су они знали да ово лице нема одговарајуће квалификације и да врши кривично дело. Ако су помагачи знали да извршилац ради одређено кривично дело онда они могу одговарати као и извршилац с тим што се у пракси обично изричу блаже казне за помагаче", каже проф. др Вања Бајовић са Правног факултета Универзитета у Београду.

Истрагом је утврђено да је осумњичени С. К. више од годину дана за новчану надокнаду радио липосукције и различите естетске корекције у орданицији на Теразијама која никада није пријављена нити регистрована у АПР-у.

"Феномен лажног представљања, посебно када је наша професија у питању, постоји јако дуго и мислим да треба да апелујемо сви заједно на грађане да као и за све друге ствари увек провере на сајту Лекарске коморе да ли су ти лекари лиценцирани, имају ли лиценцу, у крајњем случају могу и у АПР-у да провере да ли здравствена установа у коју одлазе јесте регистрована и за шта је регистрована и да поведу рачуна о томе", истиче др Милан Динић, председник Лекарске коморе Србије.

За сада је откривено седам оштећених особа и оне ће бити саслушане у Тужилаштву.

"Ако могу да кажем нехумано кривично дело, сва су кривична дела су нехумана, али овде се буквално зарађује на немоћи лица која су болесна и која се хватају за сламку. Та лица, неретко се дешава, да не пријављују оваква кривична дела, зато што се они сами осећају осрамоћеним тиме што су насамарани да верују некоме коме нису требали да верују", наводи Бајовићева.

Од медицинског образовања осумњичени има завршену само прву годину на Стоматолошком факултету. Фалсификовао је бројне дипломе и сертификате и представљао се као хирург, али није крио да има само 23 године. Своје услуге нудио је преко друштвених мрежа, а користио је и налоге појединих јавних личности.

"Минимално школовање да би постали лекар траје шест година и ако претпоставимо да је то са неких 18 година, ви да бисте завршили медицину морате да имате најмање 24 године, специјалнизације трају од три до шест година, најчешће четири, након тога евентуално субспецијализације још годину или две, тако да ви лекар специјалиста не можете да постанете пре неке 27, 28 године", наглашва Динић.

Могуће је да ће бити предложено психолошко-психијатријско вештачење, а провераваће се и имовина осумњичених.

уторак, 23. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво