СЗО: Дуготрајни рад годишње убије и до 745.000 људи

У првој глобалној анализи која се бавила повезаношћу умирања и здравствених проблема са дуготрајним радом, СЗО и МОР су проценили да је током 2016. године од последица можданог удара преминуло 398.000 људи, а од последица болести срца 347.000 особа широм света, због тога што су радили најмање 55 сати недељно.

Од 2000. до 2016. године број преминулих, због болести срца до које је дошло због дуготрајног рада, порастао је за 42 одсто, а број људи који су умрли због можданог удара скочио је за 19 одсто, саопштила је СЗО.

Болестима изазваним дуготрајним радом највише су погођени мушкарци (72 одсто), људи који живе у региону Западног Пацифика и Југоисточне Азије, као и средовечни и старији радници. Већина смртних случајева забележена је код људи старих између 60 и 79 година, који су радили више од 55 сати недељно, када су имали између 45 и 74 године.

Дуготрајни рад представља фактор ризика за једну трећину болести изазваних радом и препознат је као фактор ризика са највећом учесталошћу код радно активног становништва. То је довело до промене размишљања о новом фактору ризика за људско здравље који има психосоцијални утицај.

Студија је довела до закључка да рад од преко 55 сати недељно повећава ризик од можданог удара за 55 одсто, док је ризик од исхемијске болести срца повећан за 17 одсто у поређењу са особама које раде од 35 до 40 сати недељно.

Осим тога, број људи који дуго раде се повећава, а процењује се да тренутно прекомерно ради девет одсто светске популације.

Из СЗО-а поручују да је пандемија коронавируса додатно променила начин рада људи.

"Рад на даљину постао је норма у многим гранама, често бришући границе између посла и дома. Осим тога, многа предузећа су морала да затворе неке своје делове, а људи који су и даље запослени морали су да раде дуже. Ниједан посао није вредан ризика од можданог удара или срчане болести. Владе, руководиоци и запослени морају да раде заједно како би усагласили границе и заштитили здравље радника", навео је генерални директор СЗО Тедрос Аданом Гебрејесус.

Светска здравствена организација предложила је властима да би могле да уведу и примењују законе и одлуке које ће забранити обавезан прековремени рад и обезбедити максимално ограничење радног времена.

Власницима и руководиоцима предузећа предложено је да утврде флексибилно радно време посебним уговорима са запосленима и да истовремено усагласе највећи дозвољени број радних сати.

Из СЗО препоручују да би и запослени могли да распореде радно време како не би радили више од 55 сати недељно.