Читај ми!

У Ојковицу стигао интернет и софтверска компанија, али не и асфалт

Пандемија је утицала да се многи млади брачни парови одлуче за живот на селу. Ојковица је пре две година постала богатија за пар, који су се након живота у Београду, рада на америчким крузерима, уместо пресељења у Шведску, определили за живот поред Златарског језера.

До Дуње и Владимира, који живе на крају села, стиже се макадамом, који је потрошио њихов путнички ауто, па су купили теренац.

Радећи на крузерима обишли су свет, али су схватили да им је најбоље у Србији. Тако је Ојковица добила нове житеље, али и софтверско предузеће. Интернет је стигао, али цео тај крај деценијама чека асфалт.

"То је једини проблем који имамо и стварно би требало да се нешто уради поводом тога. Поготово што из неких наших контаката ја и жена знамо да би људи волели да се преселе овде у ове крајеве. Имамо већ неке људе који су нас контактирали, распитивали се", каже Владимир Ристановић, власник софтверског предузећа из Ојковице.

За који месец породица ће бити бројнија за новог члана. Иако су одрасли у граду, није им тешко да раде на имању.

Проширење резервата и нова уредба забринула је Дуњу, због чега је написала и отворено писмо премијерки.

"Резерват је већ довољно велик, значи није суштина да га проширујемо, него да проширујемо свест, пре свега младих људи, а онда и целе нације о заштити животне средине. И сматрам да решење и моја порука у том целом писму јесте да све своје снаге и све ресурсе Влада и држава треба да усресреди на едукацију. Мислим да је то најбитније", сматра Дуња Шумоња.

И док села око Златарског језера имају повратнике или нове житеље у запуштеним домаћинствима, староседеоци су забринути за опстанак због нове уредбе.

"Остарио сам на мојој дедовини, сачувао сам огњиште моје. Враћају се људи, долазе у село овде. Оно језеро што се види одавде, оно је ‘60. године затворено. Од тада путује један бродић, 60 година, њима не прави загађење, а моја крава прави загађење", прича Марјан Роговић - пољопривредник из Ојковице.

Деценијама чекају да Дринско-лимске хидроелетране испуне обавезу и изграде пут, каже Марјан. Житељи се питају како су легализоване нелегалне викендице, а они неће моћи да унапређују своја домаћинства и баве се пољопривредом. Ипак, надају се да ће млади и принове то променити.

Дуња и Владимир имају намеру да оживе и школу у Ојковици. На томе предано раде, а као потврда је да су успели да убеде и неколико својих пријатеља да се овде настане и заснују породице.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво