Газде нуде веће дневнице за брање воћа, али ни то није довољно

Иако су плодови других воћака још зелени, већ сада је јасно да ће и ове године воћари имати проблема са недостатком радне снаге.

Са којима се изазовима узгајивачи воћа срећу, како им помоћи и ко бере воће по Србији? 

Александар Богуновић из Привредне коморе Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је сваке године иста тема, само што је прошле године било специфично због короне, било је и затварања.

Богуновић је рекао да је много разлога због чега нема довољно берача - имамо поверћање засада под воћем, а са друге интензивна је миграција ка већим урбаним центрима, као и ван земље.

Указује да је у питању тежак посао, многи берачи немају регулисан статус, доста њих ради на црно, треба им обезбедити превоз, смештај, адекватну исхрану и хигијенске услове током брања.

"Имате повећање трошкова, све су већи захтеви које произвођачи морају да испоштују у смислу квалитета брања воћа", каже он.

Дигитализација и нове технологије у већој мери олакшавају посао, али недовољно прате захтеве које имају у смислу количине и потребне радне снаге, рекао је Богуновић.

"Имате озбиљне екипе берача који имају уговорене послове, раде професионално, и раде одређене врсте воћа, а имате и оне који раде хоби посао за џепарац, некоме је као допуна прихода, неки живе од тог посла па мењају те послове, на различитим воћкама и другим земљаним радовима су ангажовани целе године", објашњава Богуновић.

Према његовим речима, имате различите потребе и различиту радну снагу - нема универзалног дела, дневнице иду од 2.000 до 5.000 динара, што је мање радне снаге расту дневнице, што су бољи услови, бољи су берачи.

Морате имати добре резаче, изашли су на преко 5.000 динара денвница, али нема их, каже он.

Они берачи који долазе са стране - долазе организовано, то су професионални берачи. ПКС има портал где се пријављују људи који долазе да обављају одређене послове, имају радни ангажман.

"Постоје модели да наставе да долазе, очекујемо да ће добар део наших људи остати у иностранству, па ће део људи наћи алтернативни посао", рекао је Богуновић.

Богуновић указује да се сво воће обере. Ако воће остане необрано то значи да цена није била велика или квалитет није био адекватан, па власник не нађе за сходно да обере воће, не види интерес.

Предубеђене је да људи са села беру

Богуновић је истакао да је структура берача различита, добар део воћњака су породични воћнаци, где долази цела породица да бере, код великих плантажа су органозоване туре где долазе средњошколци или студенти.

Имамо неке који живе од тог посла, неко и живи радећи само те послове, указао је Богуновић.

Зашто људи беже од тога

Богуновић сматра да људи беже од тог посла јер није атрактиван, већ тежак физички посао, завиди да ли берете јагоде или јабуке, негде се погађа по количини.

Пети дан тешко да можете да испратите темпо, на отворном сте, ако су високе термпературе није угодно радити, указао је Богуновић.

Када имате сталан посао имате одређене бенефиције, ово је посао, како каже, који морате да радите када се то захтева, када сте на пољу немате алтернативу.

Како да се постане берач

Постоји велики број сајтова и агенција које раде органозвано ангажовање. Велики привредни системи се обраћају агенцијама.

Деси се да се трећи дан берач разболи, или не жели да дође, морате да обезбедите оно што је послодавац тражио. Није једноставан посао, подвлачи Богуновић.

О роботу берачу

"Причамо о паметној пољопривреди, нове технологије улазе и у пољопривреду, паметни роботи раде свашта, није нерелано очекивати да ће роботи брати одређену врсту воћа", каже Богуновић.

Према његовим речима, они снижавају трошкове брања.

Богуновић подвлачи да смо препознати да прозводимо квалитетно воће, имамо квалитет, чим смо на тржишту и ценовно смо конкурентни.

Истиче да смо трећа земља у свету по производњи малине.

"Ми смо прошле године, иако је била специфична, имали преко милион и 600.000 тона производњу воћа. То је рецимо, за 7 одсто мање количински него 2019. али смо приходовали 644 милиона евра што скоро 19 одсто више него 2019. године. Цена воћа је била нешто виша прошле године", каже Богуновић.

Богуновић је такође изнео податак да је 259 милиона био промет од извоза малине.