Пристојна старост суграђана приоритет Владе Србије

Председник Србије Александар Вучић је у поруци коју је у парламенту прочитала Повереница за заштиту равноправности Брнкица Јанковић навео да је брига о старијим један од највећих приоритета Владе.

"Наши најстарији заслужују свако поштовање. Држава је показала да је одговорна и да брине о најстаријима, да води бригу о достојанству и пристојној старости свих наших старијих суграђана", поручио је Вучић.

Председник парламента Ивица Дачић оценио је да извештај Повереника није за понос иако као народ волимо да кажемо да смо солидарни.

"Желимо Србију у којој није срамота бити стар, а бити пензионер не значи бити сиромашан и дискриминисан", рекао је Дачић уз оцену да ће тако важан извештај помоћи доношење одлука и побољсати живот старијих по чијем броју је Србија на 11 месту у свету.

Забрињава дискриминација по питању старости 

Посебно, како каже, забрињава дискриминација по питању старости, која је годинама у самом врху, одмах иза инвалидитета.

"То је стање које морамо да променимо", нагласио је Дачић који је изразио задовољство напретком у области побољшања материјалног положаја старијих кроз повећање пензија, а што је приоритет и ове владе и оних пре у последњих осам година.

Дачић је казао да константим јачањем материјалног и финансијског положаја отклањамо највећи број фактора који утичу на дискриминацијиу и маргиналну улогу старијих.

Иначе, на јавном слушању се могло чути да су старији вишеструко дискриминисани у готово свим областима и пред институцијама, али и у области здравствене заштите, културе, спорта, медија, информисања, .... а све присутнија је и "дигитална" дискриминација.

Циљ извештаја је, како је речено, што бољи положај и мањи обим дискриминације страријих, од којих се, према истраживању из 2020, 59 одсто не осећа равноправно.

Скуп је био прилика да се чује да 40 одсто пензионера прима до 20.000 динара, око 200.000 је ван пензионог система, у домовима живи мање од 0,8 старијих, 1,2 одсто користи услуге помоћи у кући, да је здравствена заштита у потпуности доступна за 50 одсто, а 60 одсто сматра да би нове комуникационе технологије могле да им унапреде живот.

Сваки пети грађанин старији од 65 година 

Повереница Бранкица Јанковић подсетила је да у Европи сваки пети грађанин старији од 65 година и да Србија дели ту судбину. Додала је да је све више старијих од 80 година, што показује да се животни век продужава, али је упозорилиа и да су неки од старих жртве злостављања, превара, маргинализовани су или их своде на ствар.

Нагласила је да је положај старих комплексан и неповољан, те да је присутан терор младости, сталних промена и инстант решења, што све не иде на руку старијим особама.

"Ејџизам би могао да буде најприсутнији облик дискриминације у 21. веку , а некада је то био расизам", навела је Повереница и додала да је некада била и критикована због инсистирања на теми старијих, без обзира што је старост мултипликатор дискриминације.

Фабрици: Важно ценити улогу старијих 

Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици је рекао да је важно ценити улогу старијих и посматратити их као резервоар знања, талената и искуства. Подсетио је на оне који су добили Нобелову награду у 97 година, али и са више од 100 година.

"Наш циљ је и на томе радимо и у Србији да учинимо да старија популација не буде само објекат дискриминације и већ да постане акативан део друства", рекао је Фабрици на скупу на коме је било речи и о потреби креирања стратегије која ће омогућити старијима да се обуче за дигиталне тенологије.

Стална представница УН у Србији Франсоаз Жакоб најсликовитије је приказала начин на који се мора приступити том проблему кроз поруку коју је њој дала мајка од 90 година: "Желим да живим 100 година, зато ради брже и боље".

Министарка Дарија Кисић Тепавчевић упозорила је на све чешћу појаву да су на тржишту рада старији и они од 50 година. Зато ће, како је казала, у новој стратегији и акционом плану циљ бити унапређење положаја осетљиве групе старијих од 50, која ће бити придодата осетљивим групама попут Рома и особа са инвалидитетом.

Директор УНФПА Џон Кенеди Мосоти рекао је да не смемо говорити о старијима као о људима који нису део нас.

"Не смемо одбацити тако важан ресусрс који је бесплатан, ко год је укључио старе тај није погрешио", рекао је Мосоти и додао да се морају промовисати здраво старење и међугенерацијски дијалог.