Кад постанеш стар – шта можеш да оствариш, а шта не

Шта све у Србији не може да се оствари или постигне када си стар, а старих је све више. Према неким подацима, свака четврта особа у нашој земљи има више од 65 година.

Гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, повереница Бранкица Јанковић рекла је да Србија дели судбину Eвропе и у погледу демографске структуре.

Износи податак да је 1.400.000 наших грађана старијих од 65 година, међу њима је 180.000 више жена, па и у старијем животном добу – око 560.000 удовица и 150.000 удоваца.

Старији се углавном приказују у негативној конотацији, да их је све више и да су "скупи", заборавља се да су то људи који су уплаћивали допринос за пензијско и инвалидско осигурање, упозорава повереница.

Према њеним речима, задатак је да изменимо ту слику у јавности.

Јанковићева подвлачи да су старији свих ових десет година рада институције највише жале на неадекватну доступност и удаљеност здравствених и социјалних служби.

Тешко остварују социјална права, пре свега новчана давања.

"Постоје ограничења за остварење новчане социјалне помоћи. Упутили смо иницијативу Министарству рада да се релаксирају имовински услови – да не може имети новчану помоћ онај ко има више од пола хектара земље, а у том годинама је питање можете ли обрађивати, да ли је земља обрадива", каже Јанковићева.

Критеријум треба да буде: можете ли остварити приход.

Највише се жале на сиромаштво, недовољну доступност здравствених и социјалних служби, самоћу, искљученост.

У истраживању које је интегрални део извештаја, близу 60 одсто старијих каже да се не осећа равноправно.

"Данашње доба фаворизује брзину, младост, инстант решења, а то су људи који су сазревали у неко друго време, када није било – притиснете телефон и два клика до некаквог успеха", рекла је повереница.

Истиче да је предрасуда да старији не желе да уче, 63 одсто испитаника је рекло да желе да стекну нове дигиталне вештине, мада се тешко сналазе.

"Животни век се продужио, све је више старијих од 80 година. Из истраживања на терену мени је сликовито објашњење једног старијег господина, који је рекао: ја хоћу да научим, али не могу тако брзо да питиснем дугме, треба боља обука. Једни без других не можемо, мислим да имамо велики потенцијал захваљујући доброј традицији и обичајима, да размењујемо знање и искуство и искористимо знање и искуство свих генерација, да не кукамо како одумиремо, озбиљна друштва немају право да кукају", каже повереница.

Према њеним речима, Србија је такво друштво да жели да поштује људска права старијих, оправдано је да ставимо заштиту људских права у фокус свих јавних политика.

Мала или никаква примања

Ако имају пензије, 50 одсто пензионера у Србији, према неким подацима, прима пензију која је или око потрошачке корпе или испод тог нивоа. То је окидач за сиромаштво.

Јанковићева каже да то није само по себи дискриминација и завређује много већу пажњу, и треба разговарати на који начин да им се олакша, да ли је то новчана помоћ или социјалне пензије за оне који немају никаква примања и на који начин да се помогне.

Указује да су лекови скупи, а има елемената да реагујемо да им живот олакшамо, не смемо дозволити да грађанин западне у сиромаштво, потребно је да променимо шта год треба да се промени.

У годинама пандемије, шта је остало непокривено

Повереница указује да се мора радити на једнакој доступности здравствене заштите, не само у вези са ковидом, да се ради на инфраструктури, да им буде једнако доступна. Како каже, не очекује да се у сваком малом граду отвори клинички центар, али треба отклонити структуралне проблеме, попут превоза.

Јанковићева каже да социјалне службе могу бити доступније помоћу мобилних тимова.

"Ову здравствену кризу да искористимо да направимо прецизне процедуре и да узмемо у обзир специфичности са старењем, јер када креирате неку меру, не узмете довољно у обзир шта се дешава у неком селу, село обележава депопулација, али видимо благе знаке поправљања", рекла је повереница.

Главне препоруке су, истиче Јанковићева, да се ради на отклаљању свих препрека, за остваривање права на новчану помоћ и обезбеђење пуне доступности сервисима и њихово прилагођавање старијим суграђанима.

"Старост нам је свима једина сигурна будућност", закључила је Бранкица Јанковић.