Станисављевићи ни у осмој деценији не одустају од рада - производи из њихове баште стигли и до Италије

За добродошлицу мед, сок од ароније и шљивовица. Сваки кутак у домаћинству Станисављевића одише топлином, љубављу, складом. Такав је, кажу Милена и Томислав, и њихов брак. Вредни, срдачни и надасве племенити.

Увек се нађу комшијама, помажу и сиромашнима. Током ванредног стања делили су мед. Млади волонтери сладили су се и Милениним колачима. Отуда и награда "Доброчинитељ".

"Мени је то задовољство. Ја волим људе. Људи некако воле мене. Ја сам и пре ове награде, ја сам радила, правила сам разне ношње за децу", наводи Милена Станисављевић из Мале Црквице.

Уз сваку биљку иде занимљива прича. Томислав је инжењер пејзажне архитектуре. Подједнако ужива у цвећу и пчелињаку који је окружен разним воћем. Од шљива до мушмула. Имају 1.000 стабала.

"Од тога се спремају џемови и суши се воће, печем ракију. Стално имам нека посла од јутра до мрака и није ми тешко", наводи Томислав Станисављевић из Мале Црквице.

Шпајз пун специјалитета. Ту су и бројна признања за Миленин славски колач и стара јела. Чува од заборава и праг куће преко којег је прешла кад се удала, покућство од давнина, ткане и везене радове. Из руку у руке иде и њена књига, једина о традицији и обичајима у Пустој Реци.

"Многи млади кад прочитају књигу питају се да л' је могуће да је било тако, а било је. И што се тиче пољопривредних радова и разних занимања и заната", наводи Милена.

Широм су отворена врата дома Станисављевића у Малој Црквици. Уз симболичне поклоне, италијански фотографи одавде су понели и прелепе утиске. Чести гости су им и ђаци. Најсрећнији су када им дођу деца и унуци.