"Млади и богати најчешће дивљају по путевима, а на суду мањи од макова зрна"

Душко Пешић из Агенције за безбедност саобраћаја наводи за РТС да саобраћајне прописе углавном крше млади мушкарци који имају доста новца и возе скупе аутомобиле.

"То су углавном млади људи који имају доста новца и имају аутомобиле велике снаге који могу да развију велике брзине, али су то момци који живе у једној великој заблуди, живе у заблуди да неће бити откривени за овакве саобраћајне прекршаје, али полиција их наравно открива. Живе у заблуди да су они неки идоли младим људима, међутим, нису они идоли младим људима", објашњава Пешић.

Они су храбри, каже гост Београдске хронике, само током вожње, а током суђења траже хиљаду и један разлог да се извуку и оправдају своје небезбедно понашање.

"Ја сам вештак и био сам на више од 200-300 суђења и кад овакви који се овако праве храбри дођу на суђење, верујте ми да су мањи од макова зрна, спусте главу, не смеју у очи да погледају и траже хиљаду и један разлог, од здравствених проблема до било ког другог како би покушали да се извуку и оправдају своје небезбедно понашање", додаје Пешић.

Наводи да су за возаче који су изгубили возачку дозволу због бахате вожње, или вожње у алкохолисаном стању организовани семинари – 40 обавезних часова на које не смеју никада да закасне.

"Прво да кажем да је највећи проблем због кога код нас возачи долазе алкохол, затим брзина, а после тога се издваја вожња или због забране за возачку дозволу или због тога што немају одговарајућу категорију возачке дозволе. Највећа казна им је то што морају 40 часова да одслушају, да поштују та правила. Највећа казна им је и то што не смеју никада ни да закасне. Ту су 40 часова, 14 дана то траје – 13 дана по три сата и један дан када полажу тај тест, то је 40 час", објашњава Пешић.

Како каже, један део возача након семинара постане свесан какве је све прекршаје чинио.

"Један добар део возача каже после тог семинара – боже, нисам ни свестан какве сам ствари радио јер прође неко време од када они сакупе 18 бодова док стекну услове да изађу на семинар. То некада зна да траје годину, а некада и више година ако је у питању кривично дело. Неки у међувремену оснују породицу, добију децу и постану изузетно зрели", наводи Пешић.

С друге стране, додаје он, постоје млади возачи, млади људи који су код нас на семинару, а који су изгубили возачку јер нису у стању да процене колико алкохола могу поднети.

"Обично изађу у град возилом и кажу – ајде једно пићенце, неће да буде страшно, ту је и друго, кад већ дођу до трећег онда већ не могу да се зауставе и настане проблем јер мисле да могу да возе у том стању. Трећа група возача су они возачи који константно пију, који су, могу слободно да кажем – алкохоличари и негде најмање могућности да промене понашање имамо код те групе", објашњава Пешић.

На питање да ли је трајно одузимање дозволе или аутомобила решење за овакве проблеме, гост Београдске хронике наводи да постоји више предлога, један од њих је да људима пружимо више шанси и то су управо наши семинари.

"Када људи једном дођу на семинаре па одслушају 40 часова, па онда други пут дођу и одслушају опет 40 часова и не промене понашање, онда идеје иду у два смера – да им пружимо шансу кроз неки трећи семинар и кроз неке посебне психолошке прегледе, да видимо да ли су спремни да промене понашање или не, и ако наставе да се тако понашају, опет сакупе казнене бодове, онда ти возачи једноставно дају до знања да нису спремни да промене своје понашање, ризикују, и таквим возачима неки предлог Агенције за безбедност саобраћаја ће бити да им се трајно одузме возачка дозвола", истиче Пешић.

На питање колико би било таквих возача годишње, одговара:

"Не би их било много, ја мислим негде 40 до 50 годишње. Кад склоните овако бахате возаче са улице, добар део проблема сте склонили", закључио је Пешић.

"Затворска казна је некад неминовна" 

Бобан Милинковић из Управе саобраћајне полиције је, гостујући у Београдској хроници, навео да возачи који обављују на друштвеним мрежама снимке своје бахате вожње сами траже да саобраћајна полиција усмери сву своју пажњу на њих.

"То резултира одређеним прекршајним поступцима и одређени број оваквих лица је већ остао без возачке дозволе због 18 ли више казнених поена. Они нису толико добри возачи, имају претерано самопоуздање, недовољно животно искуство и то резултира често саобраћајним незгодама. У сваком случају саобраћајна полиција не сме да дозволи да се у граду било ко тако понаша, тако да се такви возачи откривају и санкционишу по закону", истиче Милинковић.

Наводи да све измене закона које заоштравају казнену политику имају пре свега у старту неки превентивни ефекат.

"Нажалост, увек ће постојати они екстреми којима било каква казнена политика неће вредети – ви ћете им одузети возачку дозволу трајно, они ће упркос томе управљати возилом и онда долазимо до неминовности – затворске казне", закључио је Милинковић.