Син преживелог логораша за РТС: Јасеновац никад више не сме да нам се деси

"Зовем се Шамика и рођен сам у Јерусалиму. Син сам Јосипа и Аделе из Сремске Митровице. Тата је 'отворио' Јасеновац, имао је 17 година када је ушао заједно са братом Шамиком. После четири године тата је 'затворио' Јасеновац, без брата", започиње причу Шамика Бен Шахар.

Истиче да му је отац био један од 38 заробљеника који су успели да преживе велики бег из Јасеновца. Сви остали који су били у том бегу су убијени.

"Татиног брата, два дана пре ослобођења Јасеновца, ухватиле су усташе заједно са још 20 парова браће, поделили на две групе и једну запалили. Другу половину су преселили, и тата је био међу њима, и требало је да виде шта се дешава", наводи Шамика Бен Шахар.

Каже да се зове Шамика по татином брату који је запаљен пар дана пре ослобођења. "Као мало дете сећам се колико пуно пута је за време спавања тата викао 'брате, помози' и плакао", додаје он.

"Мама га је пробудила и тако сам први пут чуо о чему је говорио – о Јасеновцу. Тата је пуно причао шта се тамо дешавало, тако да је Јасеновац у нашој кући стално постојао. Толико су ми дубоко ушле у душу те приче о Јасеновцу да сам некада имао осећај да сам и ја био тамо заједно са татом", наводи Шамика Бен Шахар.

Наглашава да када је мобилисан у израелску војску одлучио је "да се нама Јасеновац никада опет неће десити".

"Као војник, професионалац, седам година сам био у падобранцима и после рата 1973. године сам прешао у тенковске јединице и завршио сам војску као командант израелске тенковске школе са високим чином", објашњава Шамика Бен Шахар.

"Мени је Јасеновац створио пут живота и разумео сам да без снаге и могућности да ми можемо да ратујемо и одбранимо наше породице и државу, неће бити егзистенције Израела", закључио је он.