Да ли ће нови власник моћи да мења спољашњи изглед Сава центра

Оливера Вучковић је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавила да су урбанистичке вредности Сава центра довеле до тога да постане споменик културе.

"Што се тиче власника мораће да чувају све архитектонске склопове тога и могућност осавремењавања према савременим потребама, што се тиче унутрашњег дела простора. Неће смети уопште да се мења спољашљи изглед. Сава центар остаје такав каквог га препознајемо", нагласила је Вучковићева

Завод за заштиту споменика културе, напомиње, има 357 споменика културе на списку.

"Од тога су неке појединачне зграде, затим споменици у јавном простору. Те са именом саме улице, имамо Кнезу Михаилову и она ужива статус споменика културе од изузетног значаја, као и Теразије и тако 16 простора културно-историјских целина", каже Вучковићева.

На питање зашто су неке задужбине, родне куће, музеји иако под заштитом закона у прилино лошем стању Вучковићева напомиње да је најчешће реч о имовинско-правним односима, због чега пропадају.

"Што се тиче куће Лазе Лазаревића стари власници којима је реституцијом враћена је нису преузели. Она није појединачни споменик културе, већ се налази у склопу просторно културне целине Копитарева градина. Дирекција за имовину је организовала службу која чува ту кућу 24 сата". каже Вучковићева.

"Не смемо дозволити да културно наслеђе буде тема политичких расправа"

Наводи да није логично зашто је Европа Ностра Београдску тврђаву прогласила за један од седам најугроженијих споменика у Европи.

"Не бих улазила у разне политичке приче о споменичком наслеђу, али свако ко се осврне на то шта је урађено на Београдској тврђави у последњих седам година не може доћи до тог закључка. Ако знамо да смо урадили Велико и Мало степениште, Победника, споменик захвалности Француској, Али-пашино турбе... Не знам како су успели да кажу да је један од седам најугроженијих споменика", каже Вучковићева.

Сматра да би на Београдској тврђави требало урадити археолошка истраживања, па на основу тога видети да ли може да се гради гондола или не.

"Не смемо дозволити да културно наслеђе буде тема политичких расправа. Свако од нас може имати мишљење на дату тему, али дозволимо струци да се изјасни о томе", додаје Вучковићева

Наводи да када се нешто прогласи спомеником културе, то не значи да Завод има обавезу да се брине о томе.

"По Закону о културним добрима, члан 31 - сви власници су дужни да се брину о одржавању и том културном добру. Све ове градске фасаде које су урађене у најужем језгру града су урађене зато што су споменици културе. Власници станова и зграда су дужни да брину о њима. Не можемо да очекујемо да на простору целог Београда Град брине о томе", закључила је Вучковићева.