Нада Јуришић је детињство провела у Јасеновцу, филм ју је подсетио на оно што је преживела

Очекивали смо да ће једном доћи по нас, јер смо живели близу Козаре, али нисмо имали куда, испричала нам је Нада Јуришић, која се јасно сећа те ноћи када су је људи у црном са братом и мајком одвели у логор.

Шестогодишња девојчица тражила је од мајке да кућу напусти у новој хаљиници коју јој је сашила за Врбицу.

Памти вагон за стоку у који су угурани, шишање до главе, мајку која је оседела за једну ноћ и убијање људи, посебно жене која је прва страдала.

"Она је сакрила 500 куна у опанак и преда мном и пред мојим братом ју је убио онај Љубо Милош, онај, познати гад. Они су нам давали непросејано кукурузно брашно, онако само заметено. Можете замислити како је то све за нас било стравично, умирало се само тако. Онда је мајка рекла да то тек мало узмемо, а да је најбоље да из оног зденца, да пијемо ту воду, ја мислим да нас је та вода спасла, ми смо јако пуно пили воде, а нисмо јели ништа", сећа се Нада Јуришић.

Глад је, каже, била лакша од пуцња пиштоља на који се често трзала. Гледала је и како лешеве посипају кречом, прележала кријући мале богиње. Памти злочине, али и велику солидарност.

"Мајка се надала да ће они нас вратити и да ћемо ми некако моћи да се дочепамо слободе и Дубице наше, међутим они нас поново стрпају у Стару Градишку и после тога нас раздвоје од мајке, то је било најтрагичније", прича Нада.

Мајка није могла психички да поднесе одвајање од деце, а онда су је убили. На срећу, из колоне за други логор, спасла их је снаха из Липовљана.

Детињство је потом провела мењајући адресе код родбине и у избегличким домовима. И поред вртлога ужаса, открила нам је како је успела да заврши економију, заснује породицу и очува ментално здравље.

"Мислим да је то био један добар брак и добри људи око мене, поготово Баћа, он је тај најзаслужнији, он никада мени није упутио ружну реч", истиче Нада.

Са чувеним фудбалером Мачве, Баћом Јуришићем, живела је више од 60 година.

У малом стану пуном успомена све одише топлином. Сведочење нам је даровала да млади доживе сусрет са историјом и каже да никога не мрзи, верујући да је добро јаче од свега.