РПГ-7, оружје које је променило историју

Америчке специјалне јединице доживеле су масакр у Могадишу 1993. године, када су побуњеници оборили два хеликоптера "УХ-60 блек хок" пројектилима из ручног ракетног бацача РПГ-7.

Догађај је детаљно описан у филму "Пад црног јастреба". Од 160 специјалаца који су кренули у акцију, погинуло је 16, више десетина је рањено. У историји ратовања ретко се дешава да специјалне јединице за само неколико сати имају већину људи избачених из строја.

Кривац је РПГ-7. Ручни ракетни бацач граната – мало, моћно, јефтино и једноставно оружје за уништавање оклопних возила. Далеке 1961. године совјетска Црвена армија почела је да користи лаки противоклопни ракетни бацач граната РПГ-7. Остало је историја, коју је ово мало оружје мењало више пута.

А зашто? Тежина са оптичким нишаном је нешто већа од шест килограма или мало тежа од напуњене аутоматске пушке. Дужина празног оружја је само 65 центиметара што је слично дужини калашњикова са расклопивим кундаком.

Велики број сличности условио је да се ништа слично није појавило на многим бојним пољима већ деценијама. Производња је била јефтинија од аутоматске пушке, што важи и за одржавање.

У почетку су најмасовнији корисник биле су пешадијске јединице совјетске копнене војске. Мали габарити били су погодни и за пешадију која се у борбу транспортује оклопним возилима. Основна верзија ракетне гранате тешка је 2,2 килограма и најчешће један војник носи три гранате у ранцу.

Америчке процене из 70-их година говориле су да просечно обучен војник на 50 метара сигурно погађа возило које се креће малом брзином. На већим даљинама 3 РПГ-а, колико има сваки пешадијски вод, могла су да погоде оклопно возило или тенк који се креће.

Али, као и многа друга оружја, РПГ-7 није послужио својој сврси, да уништи непријатеља који је напао Совјетски Савез.

Први пут се више користи у Вијетнамском рату. Тада је РПГ почео да мења своју намену, коришћен је у градским борбама, за уништавање бункера или као ватрена подршка – због јачине детонације, не ефекта на пешадију.

РПГ се вратио Совјетима и као бумеранг 80-их година у Авганистану. Побуњеници су из заседа уништили на стотине совјетских оклопних возила и тенкова.

Иако су Совјети, па касније и Руси унапређивали РПГ-7 са тандем дуплим бојевима главама или термобаричним за разбијање бункера, основне верзије граната из 60-их и 70-их година и даље су биле најмасовније коришћене.

У 21. веку почело је у Авганистану, где су талибански борци као и Совјете, из заседа нападали међународне снаге НАТО-а и САД, али нису имали много успеха. Имали су РПГ, али не и велику подршку у народу, а и друга страна је учила на туђим, односно совјетским грешкама.

Онда су Американци напали и окупирали Ирак. И када су сви мислили да је готово, у Ираку су почели побуна и грађански рат. Америчке снаге биле су прво на удару импровизованих експлозивних направа. Зато је повећан број оклопних возила свих врста у јединицама на фронту. Али су ирачки побуњеници и бројне зараћене снаге из складишта извукле РПГ-7.

Почев од оклопљених "хамера" чија је цена 250.000 долара, па до оклопних возила "страјкер", вредних и до два милиона долара – војска је на терену морала да налази импровизована решења за заштиту од ракетних бацача РПГ-7.

Решење је било такозвани СЛАТ или решеткасти оклоп. Који није био много тежак, био је јефтин и лако се постављао на оклопна возила свих врста, чак и на тенкове.

Дизајнерска и конструкторска решења, милијарде долара уложених у развој и куповину савремених оклопних возила – сада је од јефтиног и застарелог оружја штитила обична метална решетка. Гранате из РПГ-а се или заглаве или детонирају на решеткама и не могу ни да оштете оклопно возило.

Овакве ситуације дубоко залазе у изучавање суштине ратне вештине и постављају питање како лоше обучен, лоше опремљен али фанатичан борац може да зада озбиљну главобољу добро обученој и опремљеној војсци.

Одговор је тешко наћи. Најчешћи је да РПГ-7 као и друго оружје може да промени историју, зада озбиљну главобољу великим и моћним војскама – али не може да буде пресудно у резултату рата.

Историја се мења на разне начине. РПГ-7 је мењао историју, иако је у суштини остано исти. И наставиће да у мањој или већој мери мења историју ратовања. Довољно да оправда епитет малог, једноставног и поузданог оружја за уништавање оклопних возила и главобољу ратним планерима.