Нови Београд од мочваре и дине са птицама до модерног европског града

Омладинске бригаде започеле су изградњу Новог Београда 11. априла 1948. године. Први историјски траг о насељавању тог дела престонице води у давну 1512. годину. Тада се први пут помиње село Бежанија које је имало 32 куће. У близини су, између два рата, никли Ново насеље и Старо сајмиште.

Године 1923. изграђен је први урбанистички план Новог Београда, али се он није остварио. Камен темељац је постављен две и по деценије касније, 11. априла 1948. године, када је на левој обали Саве почела изградња насеља, окруженог песком и мочварним тлом са свих страна.

Историчар Предраг Марковић рекао је гостујући у Јутарњем програму да је Нови Београд величанствен град, сматра се једним од најбољих урбанистичких пројеката икада игде у свету, грађен је по најмодернијим принципима, а често га пореде са Бразилијом.

"За разлику од свих социјалистичких градова, који су сви исти од Пеште до Владивостока, на Новом Београду сваки блок је другачији. Тако је добро грађен да садашњи нови градитељи са сумњивим новцем не могу да га покваре", рекао је Марковић и навео пример Врачара, који је по његовом мишљењу упропашћен градњом.

Додао је да је Нови Београд тако добро постављен, да има више булевара него цео Београд заједно и зато није више спаваоница, већ место где људи раде.

"Ја се сећам како су на Новом Београду биле мочваре, песак и дине са птицама на једној страни, а на другој страни супермодеран европски град. Занимљив пројекат, није случајно да су толики уметници са Новог Београда, ту долазе људи из целе земље и долази до спајања креативних енергија", објаснио је Марковић.

На Осмом пленуму Централног комитета Народне омладине Југославије, одржаном 15. јануара 1948. године, одлучено је да омладина обезбеди 50.000 чланова за изградњу Новог Београда. Омладинци су били распоређени у 318 бригада и радове су завршили 29 дана пре рока. 

Марковић је навео пример да је много младих ишло да помаже када су биле поплаве 2014. године, и то је само ствар добре визије и доброг програма.

Борове шуме по Србији, иако бор није природно дрво за ово подручје, су посадили омладинци, рекао је Марковић и напоменуо да би пошумљавање било прихваћено и у данашње време с обзиром да је екологија у центру пажње.

"Лопатама и колицима не би могло сада да се гради, али чишћење река и пошумљавање би могло. Не заборавимо да се у Америци, па и у Африци и Азији на универзитетима јако цени ако сте били волонтер", рекао је Марковић.

Палата "Србија" аутентична и квалитетна 

Једна од првих завршених зграда на Новом Београду била је Палата федерације, данас Палата "Србија". На питање да ли је ова зграда временом изгубила симболику једне државе, историчар одговара да није случајно што толике филмске екипе долазе да снимају, јер ту је све аутентично и све врло квалитетно.

"Палата "Србија" је светска, није као палата Чаушескуа у Букурешту која је била застарела. Палата "Србија" је могла да буде у Вашингрону или Паризу. Када је почела да се гради била је та врста светског модернизма", истакао је Марковић.

Када је реч о радним акцијама, напомиње да је у његово време било мало радних акција, али да је његов отац био акцијаш. Навео је пример филма "Прекобројна" и објаснио да су радне акције биле скок у еманципацију, девојке су научите да шију, момци да возе тракторе...

"Блокови на Новом Београду су тако велики, тако зелени, да не могу тако лако да их збришу. Нови Београд је дат као игралиште великим архитектама", каже Мерковић.

Истиче да Нови Београд није више спаваона, да сада велике фирме имају представништва и да је сада гужва у контра смеру.

"Имате стотине метара између зграда и улице. Можете да не згазите на асфалт и пређете од Саве до Дунава", рекао је Марковић и објаснио процес настајања града од мочваре, која је годинама насута песком, па је захваљујући том песку доста стабилин и нема као остали градови уз воду проблем са водом.

"Урбанистички предатори штрпкају део по део зеленила, али је тешко све уништити пошто је то огромно зелило. Нови Београд је ретко насељен, нема велики број становника за тако велику површину јер су велике површине између зграда. Блокови су као мала села, имате игралиште,  школе", закључио је Марковић.