Иван Клајн, добри судија српског језика

Иван Клајн је завршио студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика.

За Италијанско-српски речник, Иван Клајн је добио награду Владе Италије 1988. године.

Поред романистике, Клајн се бавио и нормативном граматиком и стандардизацијом савременог српског језика. Нарочито се истиче Клајнов Речник језичких недоумица.

Била је то његова тежња да се на што сажетији и прегледнији начин помогне у савладавању тешкоћа при свакодневном изражавању.

Састављен је у складу с нормом, али се не бави само питањима правописа већ и граматиком и значењем речи.

Професор Клајн је један од првих наших лингвиста који посебну пажњу поклањају новијим речима и именима која се редовно јављају у штампи.

Примере је проналазио у новинама и часописима, али и на радију и телевизији. Тако у Речник језичких недоумица, али и Речник нових речи Клајн уводио неологизме.

Клајн о увођењу нових речи

Инсистирао је на томе да истинске неологизме (новотворенице) морамо разликовати и од помодних речи и од вештачки наметнутих кованица.

Клајн није желео да ново у језику увек изједначавамо с језичком новотаријом и да заузимамо унапред негативан став.

Тражио је да пазимо да не осудимо унапред нову реч пре него што смо проверили да ли је потребна, да ли је правилно скована и да ли јој је значење јасно.

Узео је као пример неологизам испоштовати. Нагласио је да би се најчешће могао заменити с испунити или одржати. Школован човек ће и неологизам појаснити заменити с објаснити и разјаснити.

Творба им је правилна, али значење понекад нејасно, међутим, Клајн је сматрао да нема озбиљнијих аргумената на основу којих би се ови глаголи забранили ономе ко жели да их употреби.

Један од аутора Српског језичког приручника

Одлуку да се напише приручник донео је Савет Радио-телевизије Србије, а прво издање је угледало светлост дана давне 1990.

Овде се Иван Клајн, између осталог, бавио значењем речи, појавом да једна реч развије два или више значења.

Говорио је о отпору према новим значењима речи које одавно користимо, па се супротставио онима који су се тврдили да промоција значи само унапређење, па се, тобоже не може рећи промоција књига/плоча.

Додао је да асоцијација у значењу удружење смета онима који ту реч преуско признају само као – повезивање идеја.

Затим има и оних који сматрају да кола могу бити запрежна, али не и аутомобил.

На такве замерке, професор Клајн је одговорио да се значење речи мења с временом, да туђице које смо позајмили у једном значењу могу касније добити и друго.

Сматрао је да се не могу одржати ни забране синтагми и конструкција још увек, на тему, далеко бољи, чуди ме, радује ме, што сматра пуризмом.

Клајн о кроатизмима у српском

Истицао је да је током постојања Југославије између српске и хрватске варијанте било лексичког мешања.

Међу бројним кроатизмима у српском, говорио је пре свега о онима који имају „неодређено хрватски призвук“ и без већег отпора се употребљавају у Србији.

Такве су мучнина (српски: гађење), упала (запаљење), прехлада (назеб), расвета (осветљење), туђица (страна реч), смеће (ђубре), попримити (стећи, добити), порнић (порнографски филм) и многе друге.

Клајн је подсетио да се у Србији неки од ових кроатизама чак и чешће користе од домаћих синонима, и да говорници српског језика немају, а и не треба да имају отпор према њима.

Клајнова Нормативна граматика и родна равноправност

Године 2014. Иван Клајн и Предраг Пипер објавили су Нормативну граматику српског језика. Ту су први пут ушла тзв. женска занимања.

Како је истицао професор Клајн, у питању су социјални фемининативи, а то су изведенице женског рода које имају значење професионалног или неког другог друштвеног статуса.

Неки социјални фемининативи су у широкој употреби, као бабица, породиља, прворотка, примабалерина, примадона…

Напоменуо је да има покушаја да се у српски језик уведу социјални фемининативи од свих именица мушког рода, као што су боркиња, гудачица, инвалиткиња, књиговоткиња, метеоролошкиња…

Додао је да те именице користе они који мисле да је политичка нужност да за сваки друштвени статус постоји именица женског рода, а ако је у језику нема, треба је направити.

Професор Клајн је приметио да су у усменом изражавању, у разговорном, књижевноуметничком и публицистичком стилу ови феминизми чешћи него у другим стиловима, на које се могу проширити ако се покаже да су неопходни.

Ово је само мањи део тема које су биле предмет интересовања професора Ивана Клајна, као и мањи део књига које је објавио за живота.