Недељковићи живе без струје и воде, често им је кришка хлеба једини оброк - комшије помажу

Уз болести тридесетседмогодишњег Милоша и годину дана млађег брата Александра од рођења прате муке и немаштина. Нарушеног здравља је и њихова мајка Марица.

Издао је вид, полако и ноге. У кући ни струје ни воде. На зидовима слојеви чађи, дотрајала столарија, поломљени кревети, шерпе празне.

Марица Недељковић из Кутлеша каже да не би напуштала кућу. "Ослепела сам, тежак живот. Навикла сам на своју кућу некако", рекла је она.

Марица и млађи син су и без личних докумената. Са 10 и по хиљада динара туђе неге коју примају не могу да се прехране.

"Немамо земљу. Цепам дрва. Кад ме позову идем на грађевину", рекао је Милош Недељковић.

Пред њиховим недаћама стриц Томислав је немоћан. И сам једва преживљава од социјалне помоћи. Често му је кришка хлеба једини оброк.

"Разлог томе што сам у немогућности да радим због моје болести. Имам оштећење вида неких 70 посто", каже Томислав Недељковић из Кутлеша.

Не би се Недељковићи зимус огрејали да није добрих комшија који им уз дрва доносе храну и воду.

Комшија Ненад Јовановић каже да породици дају храну.

У лесковачком Центру за социјални рад кажу да ће Марици и Александру најпре помоћи да добију личне карте и здравствене књижице. О животу под кровом социјалне установе нема договора.

"Они су били изричити да не желе да буду смештени у било коју установу социјалне заштите већ да остану ту где јесу. Ми ћемо наредних дана да тој породици обезбедимо да кажем стални новчани прилив", рекао је Предраг Момчиловић, директор Центра за социјални рад Лесковац.

Следећи корак Центра је да се у сарадњи са Месном заједницом у Кутлешу и "Комуналцем" очисти и уреди дом Недељковића. Надају се да ће им уз помоћ људи добре воље обезбедити и намештај, одећу и обућу.