"Неустрашиве" покрећу онлајн едукацију, са карциномом дојке годишње се суочи 4.600 жена

Гостујући у Јутарњем програму др Ивана Божовић-Спасојевић, медикални онколог и начелник Дневне болнице за хемиотерапију Института за онкологију и радиологију Србије каже да је суочавање са метастатским карциномом дојке један је од најтежих тренутака у животу жена.

Према њеним речима, није лако суочити се са дијагнозом малигне болести и после почетног шока и љутње "зашто се то мени дешава" пацијенткиње желе да добију праве информације како би могле лакше и боље да прођу кроз цео третман лечења.

"Данас су доступне различите информације. Ми смо желели да им пружимо поуздане информације које су научно поткрепљене, непристрасне, благовремене и мислим да ћемо овом едукацијом то постићи", истиче Божовић-Спасојевић.

Пацијенткиње ће овом онлајн едукацијом добити одговоре на важна питања попут: која је то врста болести, који је подтип карцинома, како се тај тумор лечи, које су терапијске опције код нас, које су терапијске опције у свету, како лакше проћи кроз лечење, у смислу која нежељена дејства се могу очекивати.

"На тај начин желели смо да омогућимо пацијенткињама да имају увид у план лечења који ће им сигурно помоћи да прођу лакше кроз цео третман лечења који често траје и неколико месеци", поручује докторка Божовић-Спасојевић.

Додаје да ће важан део те едукације чинити и сами пацијенти који су прошли процес лечења и који ће из свог искуства причати другим пацијентима о свом личном искуству.

Едукација је замишљена да буде интерактивна, постојаће и портал и форум, могућност комуникације са медикалним онкологом и пацијентима који су сада у улози едукатора.

Веб адреса едукације биће прослеђена на промоцији ове акције 20. марта.

Метастатску болест има 10 одсто жена 

Метастатски рак дојке је четврти стадијум, најнапреднија фаза. У тренутку када се постави дијагноза малигне болести 10 одсто тих жена има метастатску болест.

"То значи да не говоримо само о локалном лечењу, јер када је тумор у раној фази, онда је могуће лечење спровести локално, односно хирушки, а након тога се спроводи зрачна терапија која је најчешћа и системско додатно лечење. Међутим у метастатској болести када се болест проширила и захватила удаљене органе онда говоримо о томе да је системско лечење примарно. Код трећине пацијенткиња које смо лечили у раној болести нажалост упркос најбољој терапији болест ће се вратити", објашњава медикални онколог Ивана Божовић-Спасојевић.

Наглашава да је хемиотерапија заправо неспецифична. Не одређује се на основу подтипа тумора, она има јединствен механизам деловања и делује неселективно и врло често делује и на здраве ћелије. Због тога често постоје нежељена дејства у смислу опадања косе, мучнине, промене у крвној слици.

"Циљана терапија делује на онај механизам који туморска ћелија користи. Не можемо рећи да циљана терапија нема нежељена дејства, има, али су најчешће мања, то је орална терапија и пацијенти је могу узимати код куће", каже Божовић-Спасојевић.

Онкологија се променила 

Истиче да се онкологија доста променила у последњих 20 година. Од хемиотерапије, која се једино примењивала, данас смо дошли за све локализације у првим линијама лечења када је болест мала, постоји пуно циљане терапије.

"Суштински је то важно, сачувати квалитет живота, не нарушавати опште здравље и омогућити да се циљана терапија даје што дуже. Уколико имате као избор доста те терапије имаћете могућност да пацијента дуже и лечите. Самим тим имате могућност да болест преведете у хроничну и то јесте циљ данашње онколшке терапије", поручује медикални онколог Ивана Божовић-Спасојевић.

Истиче да се карцином дојке најчешће јавља код жена у меонпаузи, после 50 године када је и организован скрининг у Србији. Јако је важно, ако знамо неке факторе ризика за развој карцинома дојке, да знамо да је важна физичка активност и одржавање нормалне телесне тежине.

"Следећи би били превентивни прегледи и надам се да ће када ковид прође да ће систем позивања жена на превентивне прегледе и мамографију бити ефикаснији. Мислим да је јако битно за онкологију у Србији да се она децентрализује јер је велики број пацијената и терцијалне установе попут Института не могу прихватити све пацијенте", поручује др Ивана Божовић-Спасојевић, медикални онколог и начелник Дневне болнице за хемиотерапију Института за онкологију и радиологију Србије.