У Србији произведено 10 милиона тона отпада за годину дана, доминира летећи пепео

Представљајући Извештај о стању животне средине у Србији за 2019. годину пред скупштинским Одбором за заштиту животне средине, Радовић је рекао да су термоенергетски објекти највећи прoизвођачи отпада и да летећи пепео од угља чини 78 одсто укупне количине произведеног отпада.

"Од укупне произведене количине отпада пријављен је начин поступања за 23 одсто, док је 77 одсто остало на локацијама где је отпад произведен, што представља управо летећи пепео из угља", каже Радовић.

Навео је да је на територији Србије до сада изграђено 11 санитарних депонија, 15 трансфер станица и 36 рециклажних центара.

Каже и да јавна комунална предузећа организовано одлажу отпад на 136 несанитарних депонија, од чега је пријављено да се њих 30 трајно затвара, док осталих 106 и даље користи 29 несанитарних депонија које се налазе у поплавном подручју.

"То значи да у случају повећања водотокова може доћи до њиховог загађивања пливајућим отпадом", упозорио је Радовић.

Рециклирано 219.000 тона амбалаже 

У структури комуналног отпада, каже Радовић, највећу заступљеност представља биоразградиви отпад.

Навео је и да је на територији Србије лоцирано 2.500 дивљих депонија, а да је у 2019. организовано чишћење дивљих депонија на 1.396 локација.

Радовић је рекао и да је од укупно 370.000 тона амбалаже стављене на тржиште Србије у 2019. години, рециклирано 219.000 тона, односно 59,2 одсто.

"То је сада највећи проценат рециклаже амбалаже од када се примењује тај процес Србији", каже Радовић.

Повећане су, наводи, количине електричног и електронског отпада, односно отпадних батерија и отпадних возила, као и количина увезених отпадних гума и отпадних батерија и акумулатора што, каже, пoказује степен развијености рециклажне индустрије за те врсте отпада.

Извезено 420.000 тона отпада 

"Србија даје највеће субвенције за рециклажу посебних токова отпада у региону и то јесте један од фактора због чега проценат рециклаже у овој области у Србији из године у годину напредује", рекао је Радовић.

Навео је и да се количина произведеног отпада из области здравствене заштите и његово третирање и даље благо повећава у односу на претходне године.

"Приближно 90 одсто отпада створеног у здравствeним установама чини отпад чије сакупљање и одлагање подлеже посебним захтевима због спречавања инфекције", каже Радовић.
Истиче да су 63 здравствене установе које имају постројења за третман ове врсте отпада известиле да су прерадиле укупно 2.900 тона отпада који настаје у здравственим установама и нагласио да је тај сегмент важан, посебно током пандемије.

Радовић је изјавио да је у току 2019. извезено 420.000 тона отпада а увезено 227.000 тона, што је у оба случаја мања количина него 2018. године.

Одбор за заштиту животне средине је након расправе прихватио Извештај о стању животне средине за 2019. годину, а на седници је најављено да ће 22. марта, на Дан вода, бити организовано јавно слушање посвећено пречишћавању вода.