Случај Снежане Пешовић – да ли је заштита жена и породиља мртво слово на папиру

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић каже за РТС да је госпођа Пешовић пружила довољно доказа да је била уцењена потписивањем бланко споразума.

"То су врло тешке повреде Закона о забрани дискриминације, али и Закона о раду. То је био разлог да поведемо стратешку парницу", каже Јанковићева.

Наводи да је случај дискриминације врло чест у пракси, али да је тешко имати све доказе.

"Виши суд је донео првостепену одлуку, али је Апелациони суд вратио поново на одлучивање Вишем суд јер, како је наведено, није довољно јасно због чега је госпођа Пешовић дискриминисана. Поступак није завршен и ми не одустајемо. У питању је јавни интерес", истиче Јанковићева.

Каже да су се сличне ствари дешавале и раније, али да никада нису имали овакву тужбу.

"Јесте нам било изненађење зато што одавно нисмо имали тако добро образложену пресуду Вишег суда. Изузетна пресуда за коју смо, када смо је читали, рекли овако изгледају право и правда", истиче Јанковићева.

Каже да је растужује што је у Србији тешко достићи правду.

"Разумем и госпођу Пешовић што каже ‘чему сва та прича о потреби да се жена заштити и о потреби за више деце, ако имамо овакву поруку’", истиче Јанковићева.

Подсећа да је постојала политичка воља, да је Закон о раду измењен пре неколико година и да је отказ строго забрањен за време трудноће и породиљског одсуства.

"Волела бих само да заспим и да се пробудим у некој другој земљи"

Снежана Пешовић, којој предстоји наставак борбе против бахатости послодавца, каже да није могла ни да замисли да ће првостепена пресуда бити оборена.

"Све што сам прочитала као одговор са апелације ме је и емотивно погодило као жену. Не могу да верујем да долазимо у ситуацију да на суду морамо да објашњавамо како је послодавац уценио трудну жену да потпише бланко споразум о престанку радног односа. Нека ми неко у овој земљи каже да заиста мисли да постоји добра намера послодавца када донесе трудној жени да потпише бланко споразум о прекиду радног односа, да видим тог, што би рекао председник, стручњака", наглашава Пешовићева.

Каже да ће, ако треба, све радити испочетка, али поставља питање – докле, где је крај?

"Ево, ја желим да се остварим још једном као мајка. И шта ћемо сад? Да идем трудна на суд, да се судим са послодавцем, борећи се за моју правду, а закон треба као жену да ме заштити. Где је тај закон, ко ће да га спроведе", пита Пешовићева.

Истиче да је послодавац навео да ју је одјавио због нерентабилности локала и затварања фирме, иако су сви запослени у фирми остали на радним местима, и то сви мушкарци. Још увек јој нису исплаћене ни све зараде.

"Волела бих само да заспим и да се пробудим у некој другој земљи која еј законом уређена и у којој се не дешавају овакве ствари. Волела бих да Министарство рада изађе са тачним податком – од свих пријава породиља, колико је случајева решено", наводи Пешовићева.

Каже да очигледно није довољно пријавити проблем.

"Пријавила сам и ја, и шта сад? Судићемо се следећих десет година? Мислите да је то мени потребно? Ако закон штити жене, онда изволите решите сами. Немојте мене гурати да морам сама да решавам проблеме пред судом. Морам да нађем правника који ће да ме заступа о мом трошку, а закон ме штити. О чему ми онда причамо", пита Снежана Пешовић.

Истиче да никоме не треба закон који је мртво слово на папиру.