петак, 26.02.2021, 06:00 -> 11:17
Извор: РТС
Аутор: Марија Митровић
Пандемија показала значај јавне управе – колико је Србија напредовала у реформама
Измењеном методологијом проширења Европске уније од држава-кандидата се тражи да уз мапу пута владавине права израде и акциони план реформе јавне управе. То до сада није био случај, а не треба ни да буде главни разлог, јер је добра и отворена јавна управа корист за све грађане. Докле смо стигли на том путу, истраживао је Центар за европске политике.
Коронавирус нам је наметнуо живот са много лоших и добрих примера, али више него икада указао на значај јавне управе у пуном капацитету.
"Европска унија и Европска комисија имају програме подршке реформама јавног сектора. Понекад критикујемо, некада превише гурамо, али постоји добар разлог за то. Западни Балкан је наш партнер који ће да се укључи у Европску унију", каже Мирјам Феран, директорка за Стратегију и Турску ЕК.
Према истраживању Центра за европске политике, грађани су најбоље осетили и оценили поједностављење администрације, лакши контакт са јавном управом и краће време за шалтером.
"Дефинитивно ствари иду у добром правцу и то се види на примеру дигитализованог пружања услуга. Неке земље Западног Балкана су постигле фантастичне резултате и у глобалним оквирима", истиче Грегор Вирант из ОЕЦД-а.
Похвале и за напор Владе да своје одлуке саопштава мање бирократским језиком, али и примедба да треба да обавести јавност о свим тачкама дневног реда и да редовно подноси извештаје. Међу темама и запошљавање у јавном сектору.
"И даље имамо ситуацију да се превасходно постављају вршиоци дужности и људи који су политички постављени. Видели смо неки мали помак у транспарентности општег процеса запошљавања у државној управи. Ово бих охрабрила и поздравила као добар корак", напомиње Милена Лазаревић, програмска директорка ЦЕП-а.
Забрињава и отежано остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја и то што одговорни за кршење тог права не сносе последице.
"Имамо пад од преко 35 процентних поена, чини ми се што говори о томе каква је била пракса можда повереника у последње време. Говори такође о различитим проблемима који су постојали приликом функционисања ове институције", наводи Милош Ђинђић, главни истраживач на пројекту WeBer 2.0.
Буџетска транспарентност је унапређена, али би поред информација о суфициту, дефициту или смањењу јавног дуга грађанима требало предочити како се и колико новца троши, посебно у областима од важности за свакодневни живот.
Коментари