Одговор редакцији "Објектива": РТС је предлагао отпис дуга, закон то не допушта

Питања новинара листа Објектив и одговоре Радио-телевизије Србије преносимо у целости.

Колико новца дугују грађани РТС-у услед неплаћања претплате?

Радио-телевизија Србије и Радио-телевизија Војводине финансирале су се из претплате од 2005. до 2014. године. Износ који грађани уплаћују у договореном проценту деле ове две куће. Од садашњих 299 динара РТС-у припада 245 динара, а РТВ-у 54 динара.

Пошто је почетком 2014. године претплату плаћало свега 25 одсто власника телевизора, одлучено је да се пронађе други начин финансирања два јавна медијска сервиса зато што је по закону Влада Србије обавезна да обезбеди њихово стабилно и довољно финансирање.

Од 2016. године два јавна медијска сервиса финансирају се наплатом таксе на електрично бројило, коју грађани плаћају уз рачун за струју, средствима из буџета Републике и сопственим приходима. Од ове године РТС не добија средства из буџета, Радио-телевизија Војводине и даље добија.

Дуг грађана према РТС-у од око 500 милиона евра, о којем се обично говори и пише, настао је у периоду од 2005. до 2014. године.

Колико грађана је тужено због неплаћања претплате РТС-у?

Од 2007. до 2014. године РТС је покренуо 8.422 предлога за наплату дуговања. Зашто тако мало ако је процена служби РТС-а била да око 1.450.000 грађана не плаћа претплату? Зато што се брзо увидело да нема много користи од тих тужби.

Прво, судови у Новом Пазару, Чачку, Зрењанину, Панчеву, Вршцу су одмах одбацивали ове тужбе - тачно 1.441 тужбу. Тако су судови, различито поступајући по тужбама РТС-а довели у неравноправни положај грађане Србије.

Друго, повереник за заштиту података личности сматрао је да РТС не може да добије јединствене матичне бројеве грађана који нису плаћали претплату, а који су били неопходни за поступак.

Треће, наплаћено је било свега 1.228 предмета, од 8.422.

Четврто, за 4.956 тужби, РТС још нема одговор иако су оне поднете од 2007. до 2014. године.

Пето, РТС је наплатио дуг у износу од 28,8 милиона динара, а његови трошкови утужења износили су 21,7 милиона. Дакле, од 28,8 милиона дуга, после судског поступка РТС-у је остало свега 7,1 милион динара, нешто више од четвртине дуга.

Процена тадашњег руководства РТС-а је била да би за утужење целокупног дуга РТС морао одмах да издвоји 60 милиона евра, колико је приближно у том тренутку износио његов буџет.

РТС и да је хтео да тужи све грађане, није имао пара за тужбе. Била је такође и процена да би трошкови утужења били већи од дуга грађана.

Да ли ће РТС одустати од тужби према грађанима слабог материјалног стања? 

Одговор на ово питање није коначан јер се надамо неком разумном решењу до кога једино можемо да дођемо у договору са Владом Србије.

Садашње руководство РТС-а је покушало да у договору са Министарством финансија пронађе начин да се реши проблем 500 милиона евра ненаплаћеног дуга крајем 2018. године. Наш предлог је био да се "искњиже ненаплаћена дуговања" односно да се опрости дуг.

Да је РТС сам одлучио о отпису дуга морао би да плати порез од око 100 милиона евра. У Министарству су рекли РТС-у да постојећи прописи не дозвољавају овај начин решења проблема.

Други је начин да РТС појединачно ослобађа неке од дужника, али опет долазимо у ситуацију да је у том случају трошак РТС-а већи од дуга грађана.

Да поновимо, цела ова прича везана је за период пре 2014. године, после које РТС није поднео ниједну тужбу против грађана који нису плаћали претплату. Од 2016. године тужбу би требало да подноси ЕПС.

Ваља напоменути још једну чињеницу. Када грађанин не плати претплату кабловском оператеру, одмах му се искључи сигнал. Када неко и десет година не плаћа претплату РТС-у и РТВ-у, и даље гледа њихове програме.

То важи и за госпођу Ангелину Радовановић. Она је тражила ослобођење од плаћања претплате и добила га је за бројило електричне енергије које се налази у Ваљеву, али је остала у обавези да плаћа за друго бројило које је у Сремчици. Пошто на њега није плаћала претплату, тужена је јануара 2012. године за укупни износ (претплата, судски трошкови, трошкови опомене) од 31.536,08 динара.

Сваки грађанин који мисли да има разлога да буде ослобођен од плаћања таксе за оба јавна медијска сервиса у Србији треба да поднесе захтев РТС-у односно РТВ-у.

Закон предвиђа да плаћања тексе могу да буду ослобођени инвалиди са сто одсто телесног оштећења, инвалиди са мање оштећења ако им је признато право на додатак за туђу негу и помоћ и лица која су трајно изгубила слух или слепа лица.

Од 2016. године надлежна служба РТС-а је 80.699 грађана ослободила обавезе плаћања таксе за јавне медијске сервисе.