Хоће ли депо за метро и стамбени комплекс угрозити водоизвориште на Макишу

Гостујући у Београдској хроници Дивац је рекао да постоје три зоне водоизворишта. Београдски водоводни систем је сложена творевина настала у историји дугој 100 година. Оно што се тиче самих изворишта заснива се на подземним и површинским водама.

Према његовим речима, Макиш је само један део система. Постоји 98 рени бунара, од тога 20-ак на Макишу, 20-ак бунара на Ади Циганлији и скоро 60 на левој обали поред нобобеоградских блокова. На самом Макишу постоје постројења пречишћавају воду из живог тока Макиш 1 и Макиш 2 и језеро које је сада није у функцији.

Дивац објашњава да постоји правилник о томе које су зоне непосредне заштите, ужа и шира зона. У ужу зону не може да се уђе а шира зона има одређена ограничења у деловању.

"Обе зоне су ограничења за обављање одређених делатности, укључујући и изградњу, али и једна и друга са коначним циљем да се не наруши квалитет воде за пиће.

Годинама уназад та трећа се сужавала неколико пута. Дивац објашњава да правилник донет 2008. и да је Институт урадио студију о зонама заштите 2012/13. а да је министарство здравља те зоне прогласило 2014. године.

"Извршене су корекције зона које су још 1986. постојале у сасвим другим условима. Тада није постојала фабрика за прераду савске воде, и била је другачија визија београдског водовода. Постојала је ужа зона санитарне заштите код рени бунара на Новом Београду и иде по савском насипу. Сада је та зона много шира, укључује и блокове. Постоји велика концентрација људи и њиховог деловања у блоковима 45, 70, 70 а и они не угрожавају извориште", наглашава Дејан Дивац.

Истиче да се на Макишком пољу, у ужој зони водоизворишта ништа неће градити, док се у широј зони и сада налазе разни објекти, на пример Ранжирна станица која постоји деценијама. Уколико се поштују мере и ограничења која су прописана, а за то постоји начин да се контролише, депо за метро и стамбени комплекс неће бити ризик. Контролом ће се бавити грађевински и санитарни инспектори.

Додаје да је важно да постоји мониторинг и да се обезбеде мерни објекти, пунктови где би се измериле одређене величине које су меродавне.

Директор Института каже да би отпадне воде требало да се каналишу и одведу на пречишћавање. Београд сада испушта отпадну воду на десетине места дуж Саве и Дунава које се не прерађују.

Према његовим Велико ратно острво као водоизвориште се истражује годинама.

"Ја имам документа из 1950. године а институт се 70-тих доста бавио истражним радњама. Градња водоизворишта не би требало да угрози биљни и животињски свет. Постоје начини како се то гради а могло би да се добије око 500 литара воде у секунди јер постојећи бунари старе и потребни су нам нови", објашњава Дивац.

Поручује да је Институт "Јарослав Черни" преко седам деценија институција која добро ради у области вода, коришћења вода, заштити вода, хидроцентрала, одбрана од поплава.

"Институт је фирма на тржишту. Ми смо већ сада акционарско друштво, већински акционар са 92 посто је држава. Држава је покренула иницијативу за приватизацију. Када и како ће то да буде завршено зависи од процедуре. Битно је да се Институтом добро управља. Ми смо сами научили да будемо на тржишту и држава се никада није активно бавила и утицала на фирму. Имамо 250 запослених, правимо успешне пројекте и сами се финансирамо", каже директор Института Дејан Дивац.