Шта кочи систем "Амбер алерт" у Србији

Фотографије и упозорења на билбордима железничких станица, у близини тржних центара, аеродрома као и у медијима одмах након нестанка детета, стварност су у 12 европских земаља. У Србији се на тај систем чека од 2015. године, када је Фондација "Тијана Јурић" иницирала њено увођење.

"Били смо стрпљиви, имали смо разумевање због пандемије, али је дошло време да се морамо осврнути на друге ствари које су проблем у нашој земљи, ово је приоритет јер се тиче безбедности деце", истиче Игор Јурић, оснивач Фондације "Тијана Јурић".

Подаци о томе како је дете изгледало у тренутку нестанка, када је и где виђено, коме и како да се сведоци обрате велика су помоћ у потрази. Искуства земља које имају "Амбер алерт" систем је да се његовим покретањем у већини случајева нестанак реши у року од 72 сата

"Овде је пре 15 година нестао једногодишњи Феликс Хегел који је и даље на листи нестале деце у Немачкој, ову листу као и мапу где је свако дете нестало, већ деценијама одржава иницијатива за несталу децу, ова НВО заслужна је и зато што је 'Амбер алерт' дошао у Немачку. Овде сваке године нестане око 60.000 деце, а 99 одсто њих буде пронађено", каже Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке. 

У Немачкој се подаци о несталој деци објављују и на друштвеним мрежама, а у појединим регионима грађанима стижу и текстуалне поруке.

"За разлику од суседне Француске, Белгије и Луксембурга, у Немачкој овај систем не организује држава већ невладина организација. У тој иницијативи кажу да је жалосно што они раде тај посао, а не држава. Спорадично поједини случајеви искрсавају током године, када се у медијима створи велики притисак на државу да преузме овај посао", додаје Радичевић.

Докле се стигло с увођењем тог система у Србији, од надлежних министарстава нема конкретног  одговора. Неке од идеја које су се чуле после формирања радна група, биле су да  држава буде та која ће контролисати покретање система и да је потребно законом регулисати тај систем.

"Без обзира што је држава побољшала реакцију после смрти Тијане, не могу да тврдим колико можемо да спасимо деце, али глобално 90 одсто је успешност система по покретању, а ако за десет година спасимо и једно дете мислим да ће систем оправдати своје постојање", истиче Игор Јурић.

"Амбер алерт" систем осмишљен је 1996. године у Америци. Име носи по деветогодишњој девојчици Амбер Хагерман која је отета и убијена у Арлингтону, у Тексасу, те године. У неким земљама је преименован али функционише једнако ефикасно.