Радна група прихватила предлог измена Кривичног законика, да ли ће новинари бити заштићенији

Већу безбедност новинара УНС је затражио прошле године, захтевајући да изменама Кривичног законика новинари и медијски радници буду изједначени по правима са другим професијама од јавног интереса.

УНС је тада подсетио да је Кривични законик измењен како би се повећала безбедност адвоката и затражио затворску казну за сваки напад на новинаре.

Такође, на иницијативу УНС-а, изменом члана 138. Кривичног законика, 2009. године први пут је за угрожавање сигурности новинара и медијских радника претњом прописана казна затвора, од 6 месеци до пет година.

УСТ је раније Радној групи предложио да од Министарства правде затражи измене Кривичног законика, а ново кривично дело, предложили су, требало би да има више облика и да предвиђа све радње из кривичног дела "Напад на адвоката" из члана 336В КЗ.

"Ново кривично дело би инкриминисало напад на новинара или члана његове породице, наношење лаке телесне повреде новинару или члану његове породице, претњу употребом оружја, наношење тешке телесне повреде новинару или члану његове породице, те уништење, оштећење или чињење неупотребљивом ствар у имовини новинара или чланова његове породице, уз квалификовани облик кривичног дела уз цензус од 450.000 динара и услов да је дело учињено према новинару или члану његове породице у вези са послом обавештавања јавности, односно новинарског позива", наводи се у предлогу УСТ-а Радној групи.

УСТ је предложио да се ново кривично дело уведе у глави 14 КЗ-а која се односи на слободу и права човека и грађанина, "будући да новинари вршењем своје функције обавештавања јавности омогућују остварење права грађанина на правовремено и истинито информисање, односно права прописана чланом 51 Устава Србије".

"Новинар у свом раду мора у потпуности бити ослобођен страха и заштићен од било каквог угрожавања његовог живота, личности и имовине", навео је УСТ у предлогу.

УСТ је истакао и да је, да би се обезбедила ефикасна и правовремена заштита новинара, потребно да се донесе посебан закон о мерама и овлашћењима надлежних органа који би предвиђао ургентно деловање, пре свега полиције, ради заштите новинара.

"У том закону требало би предвидети да, на пример, по пријави новинара полиција поступа у најкраћем могућем року, не дужем од два сата, у случају непосредне угрожености безбедности новинара и његове имовине."

Из УСТ-а кажу да би законом требало предвидети да се гоњење за сва кривична дела извршена према новинарима у вези са обављањем њиховог посла предузима по службеној дужности, као и да она буду у надлежности виших судова.

"Требало би имати у виду и да у оваквим случајевима постоји могућност евентуалне злоупотребе хитних мера од стране новинара у циљу промовисања својих активности, чланака или емисија, па би ради спречавања оваквих злоупотреба требало предвидетии казнене одредбе у виду прекршаја и накнаде евентуалне штете проузроковане злоупотребом", закључује се, између осталог, у саопштењу УСТ-а.