Предлог закона о родној равноправности се приводи крају, Србија у светском врху по броју жена у Влади

Ана Брнабић је навела да очекује и да ће се на седници Владе Србије током фебруара наћи и Стратегија за превенцију и спречавања насиља над женама.

Она је захвалила министаркама Гордани Чомић и Зорани Михајловић због тога што су покренуле први међусекторски дијалог о родној равноправности, као и Женској парламентарној мрежи за шири дијалог на теме које, како каже, не треба да буду политизоване.

Kако је навела, Женска парламентарне мрежа у Скупштини Србије је показала како се води међупартијски дијалог и сарађује на истом циљу без обзира са ког политичког спектра учесници да долазе.

"Женска парламентарна мрежа даје такве примере годинама и надам се да ћемо као друштво све чешће те примере следити", рекла је Брнабић и додала да је поносна зато што живи у земљи у којој политичка елита на власти даје пример борбе за родну равноправност.

"Чак 20 локалних самоуправа у Србији воде жене" 

Србија је, навела је, у светском врху по броју жена у Влади и навела да јој је драго зато што се такав тренд догађа и у општинама и градовима.

"Имамо све већи број председница општина и градоначелница. Чак 20 локалних самоуправа воде жене, а у 13 општина то чине први пут. То су Алибунар, Бајина Башта, Бела Црква, Брус, Трстеник, Варварин и друге, а први пут у историји Ниша и Ужица су изабране градоначелнице", рекла је премијерка.

Она је то оценила као "историјски искорак", наводећи да ти примери дају снагу и моћ женама које живе у тим општинама.

"Надам се да ће се ускоро прикључити и привреда. У том смислу је потребно додатно оснаживање жена", поручила је Брнабић и додала да се Србија и даље бори да сачува лидерску позицију у извршној и законодавној власти по броју жена које учествују у политичком животу.

Дачић: Огромно поштовање за храброст младих глумица

Ивица Дачић је рекао да као председник Народне скупштине, али пре свега као син, супруг и отац једне младе девојке жели да искаже огромно поштовање за храброст младих глумица да се успротиве насиљу. 

"Без обзира на то какве ће бити одлуке нашег правосуђа, у чији рад нико нема право и намеру да се меша, сама одлука ових младих девојака да говоре о насиљу и да потраже заштиту од насилника, вредна је нашег највећег поштовања", рекао је Дачић.

Он је додао да је њихова борба огромно охрабрење свим другим жртвама да ураде исто и да стану на пут својим насилницима, а да је обавеза државе да свакој од њих пружи заштиту и уточиште.

"Нажалост, наше друштво је и даље релативно затворено и оптерећено предрасудама. Такво стање мора да постане наша прошлост, зато сам уверен да ћемо и данас учинити бар мали корак ка Србији у којој је жена заштићена и поштована", поручио је Дачић.

Председник Скупштине је оценио да је институционална заштита права жена на високом нивоу, али да то није довољно.

"Србија има добре законе, али то није довољно"

Дачић је у парламенту рекао да Србија има добре законе и разгранату мрежу институција које се баве тим питањима, али то, како каже, није довољно и додаје да је неопходно да цело цело друштво учествује у томе да се ниједна жена не осећа угрожено или дискриминсано.

Он је навео да је чак 15 милиона жена широм света било изложено некој врсти насиља током пандемије коронавируса док су са својим породицама боравили у карантину.

"У протеклих скоро годину дана пандемије, наше друштво и свако од нас показали смо своје најбоље особине - солидарност, бригу о старијима, помагали смо једни другима, али, нажалост, ванредне околности учиниле су и да на површину испливају и оне најгоре, а ту пре свега мислим на насиље над женама", рекао је Дачић.

Дачић је казао да ниједна ванредна и стресна ситуација не сме да постане изговор, ни повод да се наруши било које људско и женско право.

Гојковићева: Храброст је заиста женског рода

Да је храброст заиста женског рода најбоље потврђују актуелни примери младих глумица Милене Радуловић и Иве Илинчић, рекла је данас министарка културе и информисања Маја Гојковић на конференцији о стању родне равноправности у Скупштини Србије.

Она је рекла да су управо те две глумице скупиле храброст и јавно проговориле о сексуалном насиљу, које су доживеле, додајући да је од изузетног значаја то што су добиле подршку друштва.

"Горак укус остављају неумесни коментари којима су појединци показали да не разумеју патњу и тортуру кроз коју су оне прошле, да немају емпатију. Они чак постављају питања зашто је до сада ћутала и слично. То само показује да и у оваквим ситуацијама, када заиста морамо да будемо јединствени у осуди сексуалног насиља, има појава омаловажавања жртава и говора мржње, колико год они били у мањини", рекла је Гојковић.

Министарка је поручила да борба против стигматизације жртава сексуалног насиља у јавности мора бити интензвинија да би и друге жене биле спремне да пријаве злостављање.

"Неопходно је да осигурамо да жене не морају да прелазе додатне препреке када одлуче да проговоре о злостављању, физичком, сексуалном или психичком насиљу", рекла је она.

"Говор мржње није искорењен" 

Гојковић је такође приметила да говор мржње, као и у другим деловима Европе и света није искорењен и да га најчешће у стопу прате различите предрасуде и стереотипи, те да се понекад стиче утисак да је жене лако вређати, омаловажавати и понижавати.

"За свако супростављање говору мржње потребна је и посебна храброст, јер се жртва тог говора често не суочава само са конкретним говором мржње, већ и са прећутном сагласношћу дела заједнице. Истовремено, говор мржње према коме год да је усмерен никад не угрожава само оне којима је упућен, већ трује читаву јавну сферу и читаво друштво", истакла је министарка.

Она је додала да је због тога неопходно да се читаво друштво супростави говору мржње.

"У тој борби важно је да радимо на подизању свести о проблему. Истовремено, пођеднако је значајно да промовишемо толеранцију, међусобно поштовање и културу дијалога", рекла је Гојковић.

Министарка је поручила да медији не смеју да подгревају предрасуде, већ и сами морају да им се супротставе.

"Сведоци смо да се жене у јавној сфери често суочавају са тиме да их медији третирају на другачији начин него мушкарце. Ако сте жена, медији се повремено много више баве вашим физичким изгледом, тиме шта сте обукли, него тиме шта ви радите и шта су ваши резултати", рекла је Гојковић.

Михајловићева: Што пре донети закон о родној равноправности

Србија је направила много корака ка родној равноправности, али није достигла потребан ниво, изјавила је данас потпредседница Владе и председница Kоординационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић и нагласила да је важно да Србија што пре добије Закон о родној равноправности.

Kако је рекла, тај би закон био кровни документ у области родне равноправности на путу ка стварању друштва једнаких могућности за све грађанке и грађане.

"Дубоко верујем да можемо урадити много више ако парламент буде место на ком ћемо разговарати и доносити важне законе и стратегије који ће допринети бољем положају жена у нашем друштву", рекла је Михајловићева на конференцији Женске парламентарне мреже "Храброст је женског рода".

Подсетила је да је Србија једна од пет земаља у свету која је увела родно одговорно буџетирање, као и једна од ретких која је увела Индекс родне равноправности, али да је много изазова испред нас.

"Важно је да донесемо и нову стратегију за родну равноправност, као и стратегију за спречавање родно заснованог насила над женама. На нама је да учинимо све да једном остварена женска права опстану и да буду још већа", истакла је Михајловић.

Додала је да је Женска парламентарна мрежа важан партнер на том путу, да се заједнички мењају лоша статистика и лоши примери.

Поднета иницијатива за формирање регистра насилника

Kоординационо тело за родну равноправност упутило је иницијативу да се у нову стратегију за спречавање родно заснованог насиља над женама уврсти и свеобухватни регистар, казала је Зорана Михајловић

Она је рекла да се залаже за формирање свеобухватног регистра насилника, који би садржао све податке о насилнику и о свим облицима родно заснованог насиља - било да је реч о физичком насиљу у породици, злостављању, силовању.

"Само ако имамо тако обједињену јединствену евиденцију можемо да обезбедимо континуитет у праћењу понашања преступника, што би помогло у процени ризика за даље понашање и помогло даље у превенцији", рекла је Михајловић.

Истакла је да је Србија постала препознатљива у свету по корацима које је спровела на пољу унапређења положаја жена, те поручила да је парламент право место за разговар о стању родне равноправности у Србији. 

Божићева: Србија међу првих 10 држава у свету по броју жена у власти 

Србија је међу првих 10 држава у свету по броју жена које учествују у власти, изјавила је данас координаторка Женске парламентарне мреже Сандра Божић и оценила да у је политичком животу Србије никада није било више способних и образовних жена које су се за своје функциј кандидовале знањем, способношћу и стручношћу, а не квалификацијом да су жене.

Божићева је казала да је борба за једнака права и неприкосновене слободе пример да је међупартијска сарадња могућа када нам циљ исти, а то је јачање у унапређење људских права и слобода.

"Далек пут смо прешли, својим радом и залагањем постали смо прва земља ван ЕУ која је увела индекс родне равноправности и усвојила и ратификовала различите стратегије и документе, законе, чији су циљ економско и политичко оснживање жена, и елиминисање сваког облика дискириминације, били смо предано ушли у борбу за спречавање било каквог облика насиља према женама", рекла је Божићева.