Сеизмолози тврде да не убија земљотрес, него лоша градња – ко је крив за рушења и погибије

"Земља је динамична термодинамична планета. Високи су притисци и температуре у унутрашњости Земље који генеришу померање њене коре, која се креће; постоји неколико мегаконтинената и десетина плоча, хиљаде раседа", истакао је Драгичевић.

Према његовим речима, земљотрес је нормална и природна појава, која се код нас не дешава тако често и равномерно.

"Било би забрињавајуће да немамо земљотреса, не би било ни температуре у Земљиној утроби, па ни живота", указао је в. д. директора РСЗ.

Указао је да је Загреб имао најјачи земљотрес 1880, па слабији 1906. и онда је 1909. био земљотрес на простору Петриње.

"Хрватски сеизмолози кажу да последњи земљотреси нису на истом раседу, али је у сеизмологији познато да може доћи до оштећења раседа и до убрзања земљотреса", указује Драгичевић.

"Објекти убијају људе" 

Навео је да су сеизмолози мапирали све нивое сеизмичности и да се зна које су очекиване магнитуде, интензитети и очекиване последице.

"Не зна се тачно време ни тачно место. Знају се простор и временски оквир, то је довољно да може да се управља ризиком", истиче в. д. директора Републичког сеизмолошког завода.

Напоменуо је да земљотрес није тај који убија људе, већ објекти.

"Односно људи су ти који убијају, то је већ флоскула у сеизмолошкој заједници, они који не одржавају те објекте и граде криви су што постоји толико рањивих објеката", навео је Драгичевић.

Као што вирус тражи рањиве особе, како је рекао, тако и земљотрес тражи и наноси штету рањивим објектима.

"Након рата у Хрватској неки су објекти обновљени, али не добро, што због корупције. То може да се сакрије све док не дође до земљотреса", рекао је Драгичевић додајући да тога има и код нас и у бившим републикама Југославије, Албанији, Италији.

"Више проверавају кола него стан" 

Драгичевић каже да је вршена процена очекиваног ризика за потребе Сектора за ванредне ситуације.

"Велики је број рањивих објеката, људи не треба да се плаше земљотреса, не треба да нам се јављају слике срушених објеката, већ да имају слику у каквом објекту живе и раде", рекао је Драгичевић додајући да људи често више проверавају аутомобил који купују него тло и квалитет зграде у којој ће живети.

Навео је да је од средине деведесетих наовамо постојала велика продукција тржишних станова, који, кажу, нису намењени за живот оних који су их градили.

"Нема свести о постојању сеизмичке опасности на овом подручју, можемо да се информишемо о активности али то не радимо", рекао је Драгичевић и навео да се градња не проверава јер се прода све што се понуди.

Истакао је да не би било тоталне штете да се, на пример, земљотрес као у Петрињи догодио близу Новог Загреба или Новог Београда.

"Тамо (у Петрињи) не постоји армирана бетонска конструкција, тај бетон личи на тапет", рекао је в. д. директора Републичког сеизмолошког завода.