Радио Косово забранио емитовање исповести о страдалим Србима

Аудио-драме су настале на основу књиге успомена "Живети са сећањима на нестале", која открива приче 10 породица са 33 особе нестале током сукоба на Косову.

Након финализације продукције аудио-драма, разумевањем и договором, "Интегра" и Радио Косово постигли су споразум да се 10 епизода емитује на Радио Косову, без надокнаде.

Из невладине продукције "Интегра" навели су да су почеци сарадње са Радио Косовом били коректни, да је премијера прве епизоде аудио-драме емитована 14. децембра 2020. године, а сутрадан реприза.

Друга епизода емитована је 21. децембра 2020. године на основу исповести Српкиње из Штрпца, о несталом супругу током рата.

Када су схватили да је та епизода посвећена исповести српске породице, у Радио Косову, без упозорења су одлучили да не емитује репризу заказану за 22. децембар 2020, као ни остале емисије.

"Интегра" је након оваквих одлука сазвала хитан састанак са челницима Радио Косова, који су "љутито" поручили да нису пристали на репризу садржаја на основу исповести породица неалбанских жртава, упркос томе што је 10 епизода аудио-драма унапред договорено".

Из циклуса од 10 епизода три се базирају на исказу неалбанских породица, које у Радио Косову одбијају да емитују, и присиљава "Интегру" да прекине сарадњу.

"Одлука о цензурисању аудио-драма шокирала нас је и забринула, остављајући нас да схватимо да се на Косову наставља и одржава етноцентрични јавни дискурс у односу на прошлост рата, где влада политизовање.

Овом акцијом Радио Косово као јавна установа, крши елементарно право представника жртава цивилног рата.

Овим приступом Радио Косово је прекршио један од кључних принципа демократије – слободу изражавања.

Порицања, цензуре или друге интерпретације истине гледају се као покушај ометања процеса суочавања с прошлошћу, продубљивања пукотина и етничких антагонизама, као и сећања на прошлост", оцењују у "Интегри".

Додају да је положај Радио Косова неетичан и болан за породице несталих особа које су скупиле снаге да сарађују и артикулишу своје захтеве.

Позивају локалне институције, политички спектар, медије, активисте за људска права, организације цивилног друштва и међународне институције да хитно реагују на радио-цензуру, јер оваквим приступом јавном емитовању и суочавању са прошлошћу, ускраћено је право жртава и њихових породица на правду.