Како се достављају пореска решења и да ли сви морају да имају е-сандуче

Александар Васић за Јутарњи програм РТС-а каже да још нисмо у фази да сви грађани морају да имају пореско сандуче од следеће године, али да достава у електронском облику улази на велика врата у порески систем.

"Оно што треба да знамо је да ће грађани своје електронске сандучиће имати на порталу е-Управа, а фирме које подносе пореске пријаве преко портала Пореске управе они већ имају сандуче на том порталу", објашњава Васић.

Да ли сви морају да имају пореско сандуче 

Према његовим речима, Закон о пореском поступку је дефинисао начин доставе пореских решења и он може бити поштом, личном доставом путем достављача, путем електронске поште или слањем у е-сандуче. 

"Оно што ће бити генерално правило да они који пореске пријаве предају у електронском облику њима ће се достављати електронски пореска решења, а они који достављају пореска решења у папирном облику њима би и даље достава требало да се врши поштом", истиче Александар Васић.

Додаје да је за пореска решења пореза на имовину предвиђено да се достављају у електронском облику ако се грађанин регистровао на порталу е-Управа. 

Оно што може бити проблем у спровођењу свега овога, каже Васић, јесте да постоји један део грађана који је извршио регистрацију на порталу е-Управа, да би искористио неке друге погодности као што су заказивање за вађење личних карата, пасоша итд., али да не користи свакодневно портал. 

"Оног момента када се регистровао сматра се да користи портал е-Управа и њима ће бити достављано у електронском облику", истиче порески саветник.

Додаје да за сада законом није предвиђено да се порески обвезници на неки други начин обавештавају о пристизању пореских решења. 

"Оно што смо ми сугерисали јесте да се ради на побољшању овог сервиса, па да се доставља решење на мејл или СМС поруком", каже Васић.

Сматра да у Србији још није пракса да мали порески обвезници, односно грађани, ангажују пореске саветнике. 

Додаје да оно што законодавац мора водити рачуна јесте да дигитализација, као стратешка ствар Владе дефинисана добро, али да се мора водити рачуна и о контексту у коме се то ради и о степену дигиталне писмености грађана.

Како се рачуна дан достављања решења 

Сматра је неоправдано прошла ван интересовања једна од ствари која је још прошле године промењена, а то је како се сада рачуна дан достављања решења, одмах или са неким законским роком.

Достављање пореских решења се сматра оног дана када је решење примљено. То су ситуације када се доставља поштом. 

"Прошле године је промењен Закон о пореском поступку и тада је дефинисано да се решења која се достављају у електронско сандуче сматрају достављеним даном постављања у сандуче. То може правити поприличан проблем", каже Васић. 

Ако порески обвезник, објашњава порески саветник, дана када је Пореска управа поставила решење не прочита то решење, њему се значајно скраћују рокови за жалбу који теку од момента доставе.

Што се тиче пореза на имовину и начина обрачуна основице, ту се суштински ништа није променило. 

"И даље се основица рачуна према врсти непокретности, површини и просечној цени квадрата у одређеним зонама. Поделу општина на зоне и просечну цену квадрата доносе јединице локалне самоуправе", рекао је Александар Васић.

Додаје да се само једна ствар се променила, а то је да ће станови који су категоризовани за обављање делатности или они станови који се у потпуности или претежно користе за обављање делатности опорезовати као пословни простор.

Ко може да буде ослобођен пореза на имовину 

У смислу пореских ослобађања се ништа није мењало. 

"Порез на имовину се и даље не плаћа на право својине земљишта до 10 ари, право коришћења градског грађевинског земљишта до 10 ари. Порез на имовину не плаћају амбасаде и конзуларна представништва, цркве и верске заједнице и порез се не плаћа на објекте за примарну пољопривредну производњу", наглашава Васић.

Истиче да је порез на наслеђе и поклон део Закона о порезу на имовину. Уводи се опорезивање наслеђене односно поклоњене дигиталне имовине, а пореска ослобађања су остала иста. 

Неће се плаћати порез на поклон примљен од једне особе у једној години до 100.000 динара.

Што се тиче помоћних објеката, порески саветник објашњава да је Закон о порезу на имовину регулисао да се порез плаћа на све непокретности.

"Ни до сада ништа од непокретности није било изузето. Помоћни објекти само да сада нису били у закону препознати као посебна врста објеката. То је у пракси стварало велике проблеме јер је долазило до већег опорезивања јер су ти помоћни објекти неретко сврставани у стамбене или пословне објекте. Овом изменом закона су помоћни објекти препознати као посебна категорија и требало би да доведу то тога да буду реалније опорезовани", сматра Васић.