Пројекат Еуполис – новим технологијама до здравије животне средине

Смрад на ушћу Топчидерке у Савски рукавац већ више од месец дана шири се све даље, а угинулих риба је све више. Узрок је, кажу надлежни, испуштање канализације у реку чија је вода одавно пете најгоре категорије. Сва канализација у Београду излива се у реке, а постоји једноставна и не тако скупа технологија за пречишћавање комуналних отпадних вода.

"Користе се природни процеси, користе се бактерије и корен биљке, процеси који убрзавају и вишеструко и појефтињују и смањују простор и смањују коштање и одржавање. Та технологија постоји, примењена је на 300 постројења у свету, код нас ниједно. Не смрди може сместити овде у центар града, може за индустријске отпадне воде које су органског порекла, кланице, пиваре, индустрије прехрамбене", наводи Проф. Чедо Максимовић, стручњак за урбане воде Империјал колеџ у Лондону.

Технологија заснована на природним решењима примењује се у Мађарској, Француској, Холандији, Кини....

"Ми се апсолутно надамо да ћемо у тој сталној интеракцији са градом издејствовати да управо једно од тих решења буде једно од ових малих постројења показно које је на апсолутно природним принципима и то можемо да видимо", истиче Маја Лалић, архитекта, члан Удружења "Миксер".

Уз помоћ ЕУ од 840.000 евра Београд би у наредне четири године требало да примени нека од природом инспирисаних решења за побољшање урбаних екосистема. У пројекат ЕУПОЛИС укључени су стручњаци из области одрживог развоја и савремених технологија из 28 партнерских организација у свету. Идеја је и да се што више укључе и грађани.

"Ми нажалост немамо развијену ту комуникацију наша комуникација постоји у смислу примедбе и пасивног информисања. Значи овај пројекат ће покушати да да један модел активног учешће свих субјеката у градском животу да то тако кажем значи корисника и доносиоца одлуке", напомиње Наташа Ђуурић, архитекта и урбаниста, члан ЕУПОЛИС пројекта.

Милена Зиндовић, архитекта и урбаниста, члан ЕУПОЛИС пројекта каже да сарађују са неколико институција у граду.

"То укључује Урбанистички завод као и комунална предузећа и њихове Пројектне бирое како бисмо кроз овај пројекат извршили едукацију људи који тамо раде у смислу у природном инспирисаних решења које предлаже наш пројекат са надом да ће он и даље користити освоји пракси", указује Зиндовићева.

Пројектом су предвиђена и два парка у оквиру линијског парка, на Дорћолу и у парку Ушће у Новом Београду где ће бити приказана природом инспирисана решења за чистији, зеленији и здравији град.