Шта су лажне вести, ко их и где пласира и зашто верујемо у њих

Професорка Милица Кулић објашњава да је лажна вест одређени медијски садржај који је доказано лажан или није потпуно истинит, а најчешће има политичке импликације.

"Под лажним вестима се сада подразумева свашта, па и оно што се негде вама десило. Неко је прекројио садржај, пласирао у етар и то је било занимљиво. Карактеристика лажних вести је да су занимљиве, обичне су најчешће досадне. Проблем је само што тај случај показује одређене новинарске мањкавости. Новинар није проверио информацију, него је само пренео, иако је проверено лажна", истиче Кулићева.

Каже да се често под лажним вестима подразумева и сатира, иако је њена намера потпуно супротна – да укаже на проблем, а не да га сакрије.

"Таква вест такође може да постане доминантна. На прошлим изборима је било јако духовито да је папа Фрања подржао Трампову кандидатуру. То је пренето готово милион пута", каже Кулићева. 

Истиче да креирање лажних вести доноси и новац, као и да је истраживање у шест држава показало да је трећина вести о ковиду-19 била лажна.

"Природа људи је да верују" 

Психијатар и психотерапеут Зоран Илић каже да је природа људи да верују, нарочито у негативне и катастрофичне вести.

"Ми у ствари само потврђујемо оно што већ знамо. То се зове пристрасност потврђивања. Ми већ унапред одбацујемо сваку вест која је супротна са оним што већ имамо као уверење. То значи да изнова и изнова само потврђујемо оно што већ знамо", објашњава Илић.

Каже да су ауторитети ти који сервирају нешто у шта верујемо, а да проблем настаје када почињемо да не верујемо ауторитетима.

"Свака вест се врло брзо селекционише да ли је истинита или не. Ми то радимо готово свесно. Није ирационално то што нас води, већ желимо да потврдимо шта је у свему томе оно што ће нам помоћи да савладамо свој страх", истиче Илић.

"Публика све мање верује традиционалним медијима" 

Милица Кулић каже да друштвене мреже јесу идеална, али не и једина платформа за ширење лажних вести.

"Публика све мање верује традиционални медијима. Сматрају их затвореним, сматрају да се новинар прилично удаљио од оних у чијем интересу треба да извештава, а то су грађани", наглашава Кулићева.

Сматра да млађа публика апсолутно не прати традиционалне медије.

"Они се информишу вестима које добијају од својих пријатеља преко друштвених мрежа. Имате апсолутну поларизацију у медијима која је глобална и људи од ње беже у алтернативне изворе на друштвеним мрежама и окружују се сличним мишљењима", објашњава Кулићева.

Истиче да није одушевљена поступком појединих америчких телевизија које су прекинуле пренос обраћања Доналда Трампа због сумње да не говори истину.

"Боље би било да редакција опскрби новинара тим информацијама, да постави питања представнику власти и сачека одговор. То би био најидеалнији сценарио. Бојим се онога у шта ово може да се извитопери, бојим се да не склизнемо из онога што јесу квалитети истраживачког новинарства у истражно новинарство, па да нема више ни истине ни новинарства", истиче Кулићева.

Каже да лажне вести могу много да утичу на ставове људи, а да су предикције да ће утицати све више.

"Лаж лети, истина шепа за њом" 

Зоран Илић каже да су сви на мети лажних вести, али да у лажне вести не верују они који споро размишљају и који су студиозни.

"Ако смо окружени сличнима, пласираћемо вести њима, а и изнова потврђивати да су наше вести добре. Често се утркујемо ко ће први да објави вест, нарочито ако је сензационалистичка", објашњава Илић.

Каже да увек треба преиспитати истинитост, "копати" и трагати за кредибилним изворима.

"Лаж лети, истина шепа за њом, рекао је Свифт још 1710. године. У овој ери пандемије информација је јако важно да само мало успоримо и потражимо истину која није само наша истина", наглашава Зоран Илић.