Пчелe у Србији угрожене, а пчелари страхују да може да буде још горе

Пчелари из Каменова код Петровца на Млави надали су се доброј години. Али, уместо двадесет килограма багремовог меда по кошници, имаће упола мање. Планове су им омеле временске прилике.

"Зато што је природа имала своју неку ћуд да у јулу буде девет степени преко ноћи, да не меди у току дана. Рецимо, дешавало се да смо 13. јула морали да ложимо ватру у викендици, тамо где смо са пчелама, колико је било хладно", наводи пчелар из Каменова Мирко Љубомировић.

Пчелар из Петровца на Млави Милош Стојановић указује да је главни проблем био што је било мало дана када су пчеле могле да раде.

"Њима је потребно кад багрем процвета да имају минимум неких седам-осам лепих дана. Значи, температура да буде 25–28 степени", објашњава Милош Стојановић.

Пчеле су овог лета радиле буквално само да би себе прехраниле. Вишкови меда су минимални, а најгоре су прошли пчелари који нису на време прихрањивали своја друштва. Многе је у томе омела и епидемија короне.

"Корона је утицала у смислу што смо ми стари пчелари, који имамо преко 70 година били хендикепирани, јер нисмо могли да долазимо да пчеле прегледамо и да их хранимо кад је требало, и то је оно што је нас јако погодило", истиче Милош Стојановић.

На временске прилике не може да се утиче, кажу каменовски пчелари, али држава би морала да спречи паљење стрњика, тровање пчела хербицидима и крађу кошница, јер све то пчеларима причињава огромне штете.

"Пчелар, кад су временске прилике у питању, има пуну кошницу пчела. Нема меда, али може да се преоријентише на неку другу корист. То су матице, ројеви, млеч, полен... Крађом, пожаром, прскањем, нема преоријентације на другу причу, него једноставно остајеш без ичега", истиче пчелар из Каменова Драган Ђорђевић.

Залиха домаћег меда, кажу пчелари, биће до Нове године. Због смањене понуде, врло је могуће да ће бити и његовог увоза, али пчелари тврде да је квалитет увозног меда далеко испод домаћег и да се купцима вештачки мед често продаје као природни.

Ништа боље ни на северу земље 

Јожеф Агарди из Суботице се 30 година бави пчеларством. Његове муке исте су као муке колега из Каменова и Петровца на Млави.

Сматра да пчеларство пролази кроз изузетно озбиљну кризу, а проблеме сврстава у три групе: хемија, време, фалсификовање. 

"Појављује се хемија, хемијска средства која се користе у пољопривреди, од заштите семена до употребе пестицида, инсектицида. Велики број пчела страда због тога и то је велики проблем. Једино решење је да се директно договарамо са власницима парцела", сматра пчелар из Суботице.

Када је реч о временским приликама, указује да су сви свесни да се време мења.

"Нека годишња доба изостају, пролеће и јесен, а пролеће је нама изузетно значајно и требало би да буде ударно, али је тешко спојити три-четири добра дана да пчеле могу да раде", напомиње Јожеф Агарди.

Напомиње да је трећи проблем фалсификовање меда, који је, уз маслиново уље, пољопривредни производ који се у свету најчешће копира.

Први знак да нешто вероватно није како треба је ниска цена меда, указује овај пчелар из Суботице.

Меда има мање, каже и боји се да ће га и у наредном периоду бити мање. "Требаће нове технологије да би се добило и оно мало што природа даје", додаје Јожеф. 

Један од начина да знамо да је мед који купујемо прави јесте да познајемо пчелара од ког купујемо.

"Он је гаранција да оно што произведе можемо да користимо", истиче Јожеф.

Указује да су сви медови добри за имунитет, а одабир зависи од укуса. Ипак, благу предност даје медовима са етеричним уљима.

"Имуни систем ради ако му дамо гориво, а мед је гориво", наглашава пчелар са вишедеценијским искуством.