Коју фабрику у Србији покреће струја из ветропаркова

Од пре неколико дана машину у фабрици покреће струја која се производи у ветропарковима. Један мањи део је из других обновљивих извора енергије.

"Наша компанија је одлучила и наравно спровела планове да 100 одсто производњу из свих локација у Европи производимо из обновљивих извора енергије. То је просто бизнис потреба јер на тај начин ви вероватно остварујете и неку добит", наводи Јелена Киш из компаније "Бол пекиџинг".

Србија би требало да престане да користи фосилна горива до средине овог века и да пређе на зелену енергију да би могла да испуни услове из Париског споразума.

"Због смањеног утицај негативних утицаја климатских промена, отварања нових радних места, покретања нових економија, врло је важно радити исто на енергетској ефикасности. Све то би нас довело на крају до тога ми да имамо неколико стотина долара више у џепу годишње него што бисмо имали у случају када се овог споразума не би придржавали", објашњава професор Владимир Ђурђевић, климатолог.

Српска привреда је свесна значаја очувања животне средине, али улаже ко и колико може, због чега би, сматрају у Наледу, држава требало да пропише подстицајан систем заштите животне средине који би укључивао и поновно формирање Зеленог фонда.

"Такође смо развили један програм, предлог, нацрт програма успостављања циркуларне економије у Србији како би привреда те ресурсе које користи могла поново да употреби за производњу. С друге стране важно би било да држава успостави неке да тако кажем обавезе коришћења зелене енергије", наводи Иван Радак  из Наледа.

Маша Перовић из Светске организације за природу наводи да је приватни сектор ту да предводи.

"Да каже ја сам тај који ради добру ствар и није ту само профит јер не можете ви на крају да једете паре. Значи, није само профит у питању, ту је здравље пре профита, ту је опстанак пре профита и то све више и више људи, компанија, глобалних лидера схвата", објашњава Перовић.

Циркуларна економија подразумева и у ефикасности машина, претварању више од два милиона тона комуналног отпада, колико сваке године заврши на депонијама - у гориво, отварању 30.000 радних места у наредних пет година. Може тако, а може и још једна пропуштена шанса, ствар је одлуке.