Након Првог светског рата, уследио је рат у којем су главно оружје биле маске

Нисмо прва генерација која их носи, а све су прилике да нећемо бити ни последња. Маске су биле обавезне и у време шпанске грознице пре једног века. Људи су из једне муке - рата, без икакве припреме ускочили у другу муку - епидемију. Многи нису могли ни да замисле да треба да воде још један рат. Овај пут против невидљивог непријатеља наоружани само маском. И док су на Западу постојали покрети против ношења маски, у српској штампи се о новој пошасти и маскама практично није ни писало.

Када се почетком јула 1918. године шпанска грозница појавила у Београду, тадашње новине су овом грипу посветиле свега неколико чланака.

Почетком јесени, када је наступио други, много смртоноснији талас, у штампи се о епидемији готово уопште није писало. Чекао се одлазак окупатора и повратак српске војске и прослава победе. Тешко да је некога у то време могао да занима или уплаши грип.

"11. јула је објављено да је шпанска болест стигла у Београд, а београдске новине објављу низ текстова о томе, међутим након тога о томе престају да пишу. Касније, након ослобађања Београда и када медији поново почињу самостално да раде, о епидемији нема много података јер су медијима биле занимљивије друге ствари", прича Владимир Кривошејев, музејски саветник и историчар.

Према истраживањима војних историчара, у то време заражени људи су намерно слати на непријатељске територије, као и окужени предмети. То је био један вид биолошког рата.

"У ратним условима као тада стварају се погодности за инфекције или ширење епидемије, које касније на глобалном нивоу добијају светске оквире и постају пандемије, то су средства ратовања која су се користила", испричала је Душанка Маричић, музејски саветник и историчар у Војном музеју.

Да се грип не би ширио, препоручивано је одржавање хигијене, испирање уста или носних шупљина сољу и избегавање јавних скупова, али није било забрана.

Др Кривошејев сматра да је то била фатална грешка, јер народ је излазио на улице како би дочекао српске војнике и тако је дошло да масовног заражавања.

"У ретким медијским вестима и неким брошурама и флајерима које су поједини лекари штампали и делили, препоручује се што мање контаката, оболеле у карантин, они који бирну о њим морали су имати мантиле или огртаче. Огромна већина је умрла код куће јер су капацитети у болницама били препуни", додаје Кривошејев.

Када је број умрлих у Србији почео да расте, српска штампа се више бавила овим грипом, јер, ипак, у то време, победничка еуфорија и крај рата су биле теме о којима се највише говорило.

Још није утврђено, али процењује се да је од шпанске грознице преминуло око 50 милиона људи.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво