Парастос жртвама "Олује" у Београду

На пут ка Србији, пре 25 година, тада деветогодишња Ђурђица Поповић, кренула је са породицом. Променили су неколико превоза, од тракторске приколице, преко камиона до аутобуса да би стигли најпре до Бањалуке па онда до Београда.

Ђурђица Поповић каже да је њена олуја почела 4. августа ујутру рано када је кренула пуцњава изнад њеног села, јер су на самој граници између Хрватске и Крајине. Реч је о селу Залужница у Лици. 

"Сишли смо у подрум и онда су хрватски војници дошли преко Велебита до нашег села. Ту смо провели читав дан и читаво вече. Они су за то време запалили нашу кући", испричала је Ђурђица.

Ђурђица је само једна од 250.000 Срба који су почетком августа 1995. године место за живот потражили у Србији.

"Кључни проблеми су у почетку били смештај, то је био највећи проблем. Када су дошли овде мало их је имало родбину. Могу да кажем да је кроз моју кућу прошло 56 избеглица, што из Доњег Лапца што из Госпића", рекла је Марија Обрадовић из Удружења шесте личке дивизије.

Највећи део прогнаних Срба живи у Србији, део у Републици Српској и један део расејан широм света. И после 25 година председник Савеза Срба из региона указује на проблеме повраћаја имовине.

"Мислим да је важно да држава покрене јаку политичку, дипломатску борбу за повратак имовинско стечених права нашег народа, за отете станове, заостале неисплаћене пензије, отету земљу, радни стаж, накнаду штете за миниране куће, пословне локале", каже Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона.

Удружење породица "Суза" и ове године положило је венце на спомен-плочу српским жртвама страдалим у ратовима деведесетих на простору бивше Југославије.