Равни Дел, село у коме живе најхрабрији

Од Оруглице до Равног Дела има 15 километара, а путује се сат времена.

И то је последњи, али најтежи део макадамског пута дугог 35 километара. Успевају само искусни возачи навикли на недаћу и борбу. Такав је и живот у Равном Делу. Суров и неизвестан. Наш домаћин Сретен Марковић живи са братом и снахом.

"Све се врти у круг, у круг, нема никакве перспективе. Нема девојака", каже Сретен Марковић из Равног Дела и додаје да нема шансе да дођу у Равни Дел.

Надморска висина од 1.000 метара идеална је за сточарство, али како стићи до најближих лесковачких и врањских села и продати нешто сира и млека.

"Нема цена, нема продаја, сад ова корона нас највише сузби", прича Радосав Ристић, сточар из Равног Дела.

Млађе су за ову земљу везали корени и малина. Долазе, обрађују, муче се. Град их је ово лето предухитрио.

"Све је време уништило, џабе смо се мучили, шта да радимо, идемо даље", испричала је Марица Јовић из Равног Дела.

Са првим снеговима овде све стаје. Остају заробљени у кућама, углавно стари. А стигле и године и болести.

Божидар Марковић из Равног Дела додаје да их је стигло све заједно, и да нема лекара.

"Па нема, шта ћеш нема и готово, ако можеш снађи се, иди, а ако не, ником ништа и то је то", прича Марковић.

Породица Станковић једна је од оних која је сишла у Мирошевце, два сата вожње ближе Лесковцу. Због деце, кажу. Ипак, огњишту се с пролећа враћају.

"Ја сам овде рођена, како не волим да дођем ја бих овде и зими живела да може и моја деца и сви и доста млади људи би овде живело, али због пута нема опстанка", сматра Бисерка Станковић из Равног Дела.

Храброст је овде живети, али инат их тера да остану своји на своме. Асфалту се не надају, само поправци пута и осећају да нису заборављени од свих.