Какву су нам лекцију поплаве дале и како спречити да се понове

Горан Пузовић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да је поплавни талас прошао, али је оставио последице.

"Сада остаје хитна санација и предузимање свих мера да све ове људе који су били евакуисани вратимо у своје домове, исушимо те домове, регулишемо корита и вратимо живот у нормалу", додао је Пузовић.

На питање колико је домаћинстава поплављено, Пузовић каже да су општинске комисије кренуле да излазе на терен.

"Оно што знамо да је у Љубовији око 500 кућа било угрожено – у 200 кућа је ушла вода, остало су били помоћни објекти. Ариље негде око 500 кућа је било такође под водом, а у Ивањици негде око педесетак кућа", рекао је Пузовић и додао да ће видети каква је ситуација у Дољевцу.

Река је у Љубовији однела и мост, а војска ће донети понтонски мост који ће бити постављен на месту срушеног.

Указао је да водоснабдевање није прекинуто, да ће путни правци који су били прекинути бити врло брзо успостављени.

"Све ово што се десило најбрже ће бити враћено у нормалну ситуацију како би људи имали своју комуникацију, да могу да приђу својим кућама, обрадивим површинама. Наш посао и задатак је врло тежак – морамо да живот колико-толико вратимо у нормалу", поручио је Пузовић.

Наглашава да нас у будућности чекају такозване бујичне поплаве и урбане поплаве.

"Јављају се падавине које су великог интензитета у кратком временском интервалу, ако се десе на територији града долази до плављења града", рекао је Пузовић и додао да је у Београду, Крагујевцу и Трстенику прошле недеље било преко 80 литара кише.

"Сада је овај талас захватио брдско-планински део Србије, ми имамо преко 11.000 бујичних токова. Можете да замислите онда како је велики задатак који нас чека – треба 11.000 бујичних токова некако регулисати, решити, успорити, регулисати да бисмо могли да живимо безбедније", истакао је Пузовић.

"Један уложен динар у превентиву једнако је седам динара у шететама"

Навео је да су Лучани прави пример како системско улагање даје резултате.

"Људи који живе у Лучанима, Ђераћу и Дљину су мирно спавали и наманска индустрија је сачувана. Ниједан кубик воде није завршио у брањеном подручју", рекао је Пузовић.

"Сада се окрећемо оном горњем делу слива који је тежи за регулацију. Сва она места од Гуче па низводно доле – ту се петнаестак малих речица и потока улива у Бјелицу иду кроз шуме и долине", додао је Пузовић и истакао да има још таквих примера колико се инвестиције у одбрану од поплава исплате.

На питање шта смо научили из ових поплава, Пузовић наглашава да је у тој тешкој ситуацији била добра координација свих служби.

"Сви чиниоци одбране од поплава су од петка били обавештени, изашли на терен и предузели све превентивне мере које треба да се предузму. Подељени су џакови, тешка механизација је била на терену", објаснио је Пузовић и поручио да је то прва лекција коју смо научили и којом су сачувани људски животи.

Оно што је следећи задатак, како каже Пузовић, то су већа издвајања за сектор водопривреде и још веће инвестиције.

"Један уложен динар у превентиву једнако је седам динара у шететама. Република Србија из године у годину издаваја све већа средства и чека нас тежак рад", поручио је Пузовић и додао да су локалне самоуправе заинтересоване за те пројекте како би регулисали своја најугроженија подручја.

Евакуисана 331 особа 

Помоћник начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту Саша Ранчић каже да као и свака поплава и ова је била трауматична и критична.

За све ове дане Сектор за ванредне ситуације је евакуисао 331 особу, каже Ранчић.

Истиче да ће ватрогасно-спасилачке јединице са свим екипама на терену радити на што бржем враћању живота у нормалу – на црпљењу воде, санацији, дезинфекцији, дератизацији.

Указао је да су на упозорење РХМЗ-а подигнуте у приправост све спасилачке јединице, седам тимова за спасавање и рад на води и послати на локације за које је била претпоставка да ће бити угрожених.

Поручио је да ће радити докле је год буде потребно и, након повлачења река, на испумпавању воде из домаћинстава и помоћи око санације терена.