Извор здравља који ретко користимо, иако расте у Србији већ 140 година

Лепог изгледа, још лепшег укуса и само наша, облачинска вишња се већ 140 година гаји у Србији. Добро је позната у индустрији, али је грађани мало користе иако је пуна састојака добрих за здравље.

Прошле године Србија је била прва у свету по извозу вишње, али је половина била сирова вишња за прерађивачку индустрију у западно-европским земљама, и то по цени једва нешто вишој од откупне.

Миодраг Томић, директор "Десинга", наводи да се око 50 милиона добија кроз продају сировине, или неке прве трансформације, замрзнуте, вишње у алкохолу или пастеризоване вишње - што је прва трансформација са финалним производом за ритејл.

"Ми можемо наш приход од вишње да подигнемо на преко пола милијарде евра", истиче Томић.

Александар Павловић, директор Пројекта за конкурентност УСАИД-а, каже да покушавају да позиционирају бренд српских аутохтоних производа кроз прераду.

"Да велики произвођачи завршних производа крену да избацују производе са препознатим брендом српске аутохтоне сорте облачинске вишње", објашњава Павловић.

Они који су кренули у прераду већ имају позитивну рачуницу.

Радоје Крајишник, менаџер асортимана у ДМ, наглашава да су ти производи испунили очекивања.

"Оно што смо ми пројектовали да постигну у смислу промета у првих годину дана је превазиђено већ негде у седмом или осмом месецу", истакао је Крајишник.

Облачинска вишња има заштићено географско порекло, следи брендирање.

Војислав Николић из Центра за развој производа од облачинске вишње очекује од Завода саму потврду у наредних тридесетак дана.

"Осим Србије, жиг ће бити заштићен у 25 земаља широм света", навео је Николић.

Време не погодује вишњи

Овог пролећа време не погодује вишњи. Биће, кажу, нешто мање суве материје.

Миле Вељовић из Прехрамбено-технолошког Савета Србије не очекује пад приноса.

"Једина ствар која ће утицати на пад приноса јесте град, тај део који је захваћен градом. Међутим, уз примену адекватних агротехничких услова, облачинска вишња је јако издашна и даје и преко 25 тона по хектару", наводи Вељовић.

Светска тражња за свежим воћем повећаваће се један до два одсто годишње.

среда, 24. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво