Пашалић објашњава шта новинар треба да уради када се на њега врши притисак

Зоран Пашалић је, говорећи о споразуму са медијским удружењима који је јуче потписан, рекао да је заштитник грађана давалац логистичке помоћи, а у питању је седам асоцијација и три синдиката.

"Овај пут је то најважнији споразум које је институција потписала јер је то обједињена цела медијска сцена. Циљ је да заштити медијске раднике не само од напада већ и сва права у области економске сфере, несталности уговора, малих или неадекватних зарада и до сваке врсте притисака, дискредитација, удаљавања са конференција", рекао је заштитник, гостујући у Дневнику РТС-а.

То је, како каже, платформа која је урађена са специфичним детаљима које наша средина има.

"Институција заштитника грађана ће пратећи ту платформу видети где у корелацији са новинарским удружењима треба да се утиче на измене закона", каже он.

"Када се врши притисак на новинара, у тој ситуацији ћете позвати организациони део тога ко ће то евидентирати, ко је вршио и какву врсту притисака и то ће бити јавно на платформи", каже заштитник.

Говорећи о изборима, Пашалић каже да није било притужби, али инсистирају да се не забораве особе са инвалидитетом и лица на издржавању казне, све особе којима није доступно да лако гласају.

"Упозоравамо на време да се тим особама омогући да гласају", закључио је Пашалић.

"Било је случајева где није могло да се помогне" 

По укидању ванредног стања, заштитник грађана још се бави притужбама, којих је у последња два месеца било десет пута више него иначе.

Заштитник грађана рекао је да је најтеже када имате контакт који се односи на преминуле од ковида 19, као и контакте са онима који су у ситуацији да се налазе ван земље и да не могу да дођу лако у Србију, када су одвојени од породице и када су изгубили посао у земљама у којој су живели и радили.

Пашалић каже да је било случајева где није могло да се помогне.

"Нисмо могли да помогнемо многима којима је наша помоћ практично значила, повезивање са неким институцијама које су ван земље, али тај неки однос између самих канцеларија омбудсманских у региону многима је помогао да реше проблеме и да се врате у Србију", истакао је заштитник грађана.

Према његовим речима, када се детаљније размотре случајеви, било је системских проблема, око тестирања, око дозволе за кретање родитељима које имају право да виде дете, право кретања родитељима деце са аутизмом, старање о лицима која нису у стању да се старају сама о себи, контакти током викенда за време ванредног стања.

Говорећи о проблемима мајки које имају малу децу, заштитник каже да је то био системски проблем, где је било конкретно ситуација са прибављањем дозволе или са послом или где је била потребна помоћ, ту смо помогли, не само за децу до 7 већ и до 12 година.

"Било је најважније да дамо допринос да не дође до заразе и у ромским насељима и мигрантским камповима није дошло, а спорадични проблеми у камповима су били решавани не само са наше стране већ и оних који се баве организацијом боравка", каже Пашалић.

Говорећи о сарадњи са државним органима, Пашалић каже да је било случајева да се неко не одазива и да га "јуримо данима" за нешто што је неко био дужан да уради.

У питању је локална самоуправа, каже он, додајући да ингеренцију над њима има делимично министарство, јер самоуправе имају своја права и прописе.

"Често су у оквиру тих њихових активности чињене грешке које су јављене и морали смо да делујемо", указао је Пашалић.