Марта и Бранислав су стан на Карабурми и скученост заменили за слободу Делиблатске пешчаре

Стан на Карабурми у Београду, Марта је заменила широким ливадама и боровом шумом у Делиблатској пешчари.

Пре 10 година овде је дошла код баке, упознала је Бранислава који се бавио овчарством и заљубила се у све што је видела.

Узгајају 350 оваца и 70 коза и то је сад њихово највеће богатство.

"Чак бих могла да кажем да смо много богатији од људи који немају прилику да живе на оваквом једном месту. Ова слобода и бескрајно небо које видимо и нетакнута природа су нешто што је свакоме драгоцено, не само нама заљубљеницима", каже Марта.

Од продаје јагњади, јарећег меса и козјег млека може лепо да се живи, кажу Дмитровићи, али да мора много и да се ради. Њихове овце су читаве године на пашњацима Делиблатске пешчаре и захтевају много пажње, али Марта и Бранислав кажу да су свој посао претворили у задовољство.

"Мислим да је најлепше кад човек живи тамо где воли и где му одговара. Те давне године могао сам ићи где год, али кад сам видео само 10 одсто Пешчаре одмах сам се одлучио да ту останем и живим", истиче Бранислав.

Дмитровићи кажу да су веома срећни што заједно са децом сваког дана имају непосредан контакт са природом која је овде веома издашна, али да нису ускраћени ни за дешавња у граду.

"Ми смо на девет километара од села и места која више нису рурална средина, један ауто и мало бензина и ви сте на корак од позоришне представе и од сваког културног садржаја, али опет ово место ми враћа енергију коју дајем у свом послу и својој породици", напомиње Марта.

Марта и Бранислав често узјашу и своје коње и тек онда је обилазак пешчаре право уживање, а велики хоби им је и скупљање клепетуша и бронзи. Имају их више од 400 и свака другачија звучи.