Просечна српска породица положила испит у време епидемије

Сутра се обележава Дан породице. Ове године, због ковида 19, о породици се говори из другог угла. 

Славица Ђукић Дејановић, министарка задужена за демографију и популациону политику рекла је за РТС да је ванредно стање уведено због епидемије коронавируса овога пута за све било  било потпуно другачије.

Прво, дошло је изненада без обзира што су стручњаци упозоравали да може да се деси, затим изолација, а пре свега физичка дистанца тешко је пала просечном човеку, навела је министарка.

Такође, каже, све мере и препоруке биле су тешке. Пошто људи у Србији "имају мало проблема са ауторитетима", хтели су да процене те мере.

"Овога пута нису имали времена, јер су их страхоте последица терале да их брзо примењују  а да не операционализују у својој свести и души да ли је то добро или није", навела је министарка, која је и познати психијатар.

Затим, каже, огроман број чланова породице видео је како се ради код куће, много је људи било на малом простору.  

Неке породице су се зближиле, а неке...   

Министарка је указала да су се породице, које су здраве, физиолошки функционишу и решавају проблеме, током ванредног стања зближиле, али да је код оних код којих постоји прећутан проблем, дошло до погоршања јер се није могло трпети више.

Ипак, истакла је, просечна српска породица је положила испит због тога што је већи број породица које физиолошки функционишу, где је чињење доброх социјалних комуникација мотив за заједнички живот, где постоје емпатије, љубав, где је однос према раду и члану породице заједничка брига. 

Она је подсетила да је током ванредног стања, сваке вечери од 21 до 22.30 била на телефонској вези са грађанима и да су јој се јављали и они који су имали проблем у породици. 

Ако је породица имала патолошке комуникације и пре епидемије, хладан однос међу члановима, ћутање, стављање проблема у комуникацији под тепих, ако је постојало и агресивно понашање, жртве су морале бити сигурне да знају коме да се обрате. 

Кренути од најмлађег члана породице 

"Ми породицу треба да васпитавамо тако што ћемо најмлађег члана превенирати да има патолошку комуникацију са будућом својом породицим", истакла је Славица Ђукић Дејановић.

То се, каже, постиже добрим примерима.

"Модели индентификације за децу су најважнији у васпитању и то се постиже препознавањем генетских црта које неки малишани имају. Ако се дете љути и у љутњи кида играчке, туче брата или сестру, виче без разлога или не може му се прићи, мора се начи начин да се та његова агресија усмери и каналише", објаснила је министарка. 

Указује да су се за помоћ највише јављале особе од 25 до 40 година.

"То су најоптерећеније радно ефикасне особе, јер су имале реалне страхове, да ће унети виус родитељима или да ће децу неадекватно усмерити", рекла је министрка.

Према њеним речима, старија популација је имала велика психолошка оптерећења, док су деца школског уизраста ипак имала своје обавезе

Истиче да су се јављали и млади људи кји су имали паничне поремећеје, несаницу, депресивна расположења...