Шта је све мобинг – има ли правде за запослене

Чест облик злостављања на послу је такозвани синдром празног стола – ситуација у којој претпостављени неоправдано не дају радна задужења запосленом. На злостављање на послу подједнако се жале радници у јавном и приватном сектору, показују подаци Агенције за мирно решавање радних спорова. Код готово половине се испоставило да је реч о мобингу, а код многих да су им повређена друга радна права.

У Агенцији за мирно решавање радних спорова, поред осталог, разрешавају дилеме грађанима шта спада у мобинг и како могу да се заштите. Телефонски сервис те агенције – "СОС мобинг" је бесплатан.

Ако шеф данима, па и месецима, запосленом не да ниједан радни задатак, то спада у мобинг такозваног "празног стола", потврђују у сервису.

Злостављање на послу је и када претпостављени данима не одговара на предлог радника да нешто ради, и онда након инсистирања одбије предлог као досадан, и поново не да никакав задатак.

Када претпостављени дуже време не комуницира са запосленим – и то је мобинг.

У злостављање спада и када запосленом кажу да је после, на пример, седам година рада – почетник и да није дорастао неким задацима, док упоредо те задатке дају млађима.

"Реч је о омаловажавању", кажу у сервису "СОС мобинг".

Тужба против директора донела нове проблеме, али и правду

Ивана Трајковић мобинг је осетила на својој кожи. Радила је у јавном сектору готово десет година, а последње три, описује, биле су мучне.

"Све је почело једним малим неспоразумом, након чега сам ја престала да добијам радне задатке, остала без оруђа за рад и била приморана да седим у канцеларији осам сати дневно. Мој послодавац није показао добру вољу да то решимо мирним путем", прича Трајковићева.

Када је схватила да јој је здравље озбиљно угрожено, излаз је, каже, потражила у тужби против директора. А онда су настали нови проблеми.

"Непосредно након тужбе, три месеца након тога ја сам проглашена технолошким вишком. Процес је трајао скоро две и по године, од кључног утицаја у том тренутку биле су моје колеге које су сведочиле да су они преоптерећени послом, а да сам ја неоптерећена", каже Трајковићева.

Правда у том поступку стиже 2019. године, када је суд утврдио да Ивана јесте била злостављана на раду.

"И моја борба још увек траје, води се поступак за повратак на посао", наводи Ивана.

Шта треба знати пре покретања спора

Ко намерава да покрене судски спор због злостављања на послу, треба да зна да пре тога мора да покрене поступак код послодавца.

Тај корак може да се прескочи само ако је злостављач директор.

"Рок за одређивање посредника од стране послодавца је три дана, али уколико се тај рок прекрши, не постоји санкција за послодавца. Такође, постоји обавеза формирања интерне листе посредника. Међутим, већина послодаваца, посебно у реалном сектору, и даље нема формиране те листе", каже Миле Радивојевић, директор Агенције.

Уочено је и да запослени неретко немају поверење у посреднике које одреди послодавац, па неки одлуче да плате спољне стручњаке.

Бесплатно помирење може да се покуша у Агенцији за мирно решавање радних спорова.

Систем мора да подржи запослене

Због злостављања на раду запослени су у протеклих готово десет година пред том Агенцијом покренули 528 индивидуалних поступака, 28 је решено споразумно, а у чак 353 случаја послодавци нису били сагласни ни да покушају решење мирним путем.

"Они се нису одазвали позиву у смислу да им је достављен предлог запосленог којим се покреће поступак и на тај предлог или није одговорено или је одговорено негативно", наводи Радивојевић.

Да би се одважили да се супротставе мобингу, систем запосленима мора да пошаље јасан сигнал да ће злостављачи адекватно одговарати за то.

И правници и психолози запосленима саветују да свакодневно воде дневник о опхођењу према њима и чувају преписку са својим шефовима.

Иако можда делује неважно, то могу бити врло важни докази пред судом.

број коментара 0 Пошаљи коментар