Брнабић: Рок за усвајање акционог плана Медијске стратегије 16. мај

Ана Брнабић је на дебати о медијима у резиденцији норвешке амбасаде рекла да је поносна на начин на који је Медијска стратегија писана, наводећи да је у радној групи било девет представника новинарских удружења и девет представника државе.

"Када упоредимо са 2011. годином, тада смо у радној групи имали једног представника новинарских удружења", рекла је Брнабићева и додала да ће сада иста радна група коју чини исти број представника удружења новинара и државе радити и на изменама и допунама медијских закона.

Осврнула се и на опаске да "никада није било горе", наводећи да је чињеница да данас постоје медији који су отворени критички према власти, а да је извештај Савета за борбу против корупције 2011. године показао да "више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације".

"Можемо да причамо у којој мери их имате, колико су они заступљени, али је чињеница да такве медије имате", рекла је Брнабић.

Брнабићева је указала и да је први пут сада формиран надзорни одбор Скупштине Србије за контролу медија, изабрано је пет нових чланова РЕМ-а на три упражњена места и два су замењена, а такође су донате и препоруке за емитере.

"Закључићу да је моја молба – молба за дијалог", рекла је Брнабићева и поручила да медији треба не само да критикују, већ да објективно извештавају, те да је свакако неопходан корективни фактор.

Наводећи да је Европски парламент у јануару 2011. године констатовао недовољан приступ интернету као један од услова за информисање грађана, Брнабићева је рекла да данас више од 60 одсто домаћинстава има квалитетан приступ интернету.

Указала је да је Влада ове године издвојила око 18 милиона евра за подстицаје за операторе за увођење интернета у домаћинствима.

Фабрици: Ова Медијска стратегија представља час за истину

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици изјавио је да Влада Србије, ЕУ и ОЕБС треба да удруже снаге како би се начинио помак у медијској сфери, указујући да га је претходних месеци било, будући да су, између осталог, попуњена упражњена места у Савету за штампу и РЕМ-у.

Фабрици је рекао да је слобода медија кључна и да представља људско право.

"Ово је специфичан тренутак пред изборе. Слобода медија је важно начело и морамо сви да удружимо снаге како бисмо остварили напредак. Европска унија ће наставити да прати напредак са становишта приступања Србије Европској унији како би се постарали да се земља креће у правом смеру", рекао је Фабрици.

Додао је да Србија има прилику да оствари виши ниво слободе медија и медијског окружења.

"Не знам да ли је ситуација била гора раније или није, али важно је усредсредити се на садашњи тренутак и окренути се будућности", рекао је Фабрици.

Када је реч о Медијској стратегији, Фабрици је навео да у њој постоје три главне области – прва се тиче изазова који се постављају пред новинарску професију, као што су статус, безбедност новинара и заштита извора, друга се тиче медијске концентрације, оглашавања, јавних набавки и рекламирања, а трећа се односи на регулаторна тела.

"Ова Медијска стратегија на неки начин представља час за истину. Важна је прилика да се ухватимо у коштац с проблемима. За спровођење акционог плана је непоходан консензус", рекао је Фабрици.

Гјелстад: Право грађана да примају плуралистичке информације

Амбасадор Норвешке у Србији Јорн Еуген Гјелстад поздравио је усвајање Медијске стратегије за период 2020-2025 за коју је рекао да би требало да исправи недостатке. Оценио је да би акциони план требало да обезбеди повољно окружење за медије и изразио наду да ће он бити усвојен пре лета.

"Желим да похвалим усвајање Медијске стратегије. Сведоци смо почетка процеса реформе која има за циљ професионализацију медијске сцене у Србији. Знамо да је за то потребна политичка воља да се подрже и штите медији, њихова различитост и критичка улога", рекао је амбасадор Норвешке.

Подсетио је да је слободно и одговорно новинарство кључно за владавину права и демократски систем, јер је право грађана да примају плуралистичке информације.

"Кључно је да регулаторна агенција за електронске и штампане медије обезбеди фер услове за пословање медија без притисака, потребна је и већа независност управних одбора јавних сервиса. Такође, треба да ојача улога Савета за штампу, да се поштују њихове одлуке и препоруке", рекао је Гјелстад.

Како је навео, постоји и потреба за транспарентношћу власништва и финансирања медија.

Норвешки амбасадор је констатовао и да медији треба да обезбеде недискриминаторни приступ свима, нарочито у изборној кампањи.