Времеплов (29. фебруар 2020)

Међународни дан ретких обољења (последњи дан фебруара)

1792. - Рођен Ђоакино Антонио Росини, италијански композитор
(Песаро, 29. 02. 1792 - Париз, 13. 11. 1868)

1824. - Рођен Стјепан (Стефан) Митров Љубиша, књижевник и политичар
(Будва, 29. 02. 1824 - Беч, 11. 11. 1878)
Бројне недоумице и расправе о тачном датуму рођења Стјепана Митрова Љубише, разрешио је сам писац својим казивањем: "Родио сам се у Будви, последњег дана месеца фебруара 1824. године" (1824. је била преступна година. Попут својих савременика Његоша и Вука, Љубиша је научио да пише доста касно, у 14. години. У литератури је био самоук. Инспирисала су га народна предања и народне песме, Његошево и Вуково дело. Под видним утицајем Вуковог сарадника из Боке, Вука Врчевића, почео је и сам да скупља народне умотворине, чије мотиве је искористио за стварање аутентичног и уметнички снажног дела. Касније се заинтересовао за страну литературу, нарочито за италијанску и француску, превевши Дантеа, Хорација и Ариоста. Прва објављена Љубишина књига била је "Бој на Вису", штампана у Загребу, 1866. године. Две године касније приредио је латинично издање "Горског вијенца" са објашњењима уз текст. Исте године, у Дубровнику је објављена његова приповетка "Шћепан Мали", а убрзо затим и етнографско-литерарни рад "Бока Которска". Следиле су приповетке : "Кањош Мацедоновић", Скочи-ђевојка", "Поп Андровић", "Нови Обилић", "Крађа и прекрађа звона","Проклети кам", објављене у књизи "Приповијести црногорске и приморске".
Пред крај живота, 1877. године, у Новом Саду је објављена његова приповетка "Горде или како Црногорка љуби", а исте године у бечкој "Српској зори" збирка "Причања Вука Дојчевића", нека врста српског "Декамерона", која је остала недовршена због пишчеве преране смрти. Сабрана дела творца наше модерне приповетке издала је 1928-1929. године "Народна просвета" из Београда, а 1976, на годишњицу Љубишиног рођења, "Обод" из Цетиња. Стјепан Митров Љубиша, осим писањем, бавио се и политичким радом. Биран је за народног посланика у Далматинском сабору, а затим делегиран за посланика Царевинског већа у Бечу.

1900. - Рођен Јоргос Сеферис, грчки књижевник, нобеловац
(Смирна, 29. 02. 1900 - Атина, 20. 09. 1971)
Син професора међународног права и академика либералних погледа, Јоргос Сеферис је по породичној традицији студирао право у Паризу, где је почео да се интересује за књижевност. Посебно су га привлачили Маларме и Валери. Упоредо са дипломатском службом објавио је неколико збирки песама, од којих је прва Вртлог скренула пажњу тадашњег доајена грчке књижевности Костиса Паламаса. Следиле су збирке "Кладенац" и "Митологија" и низ есеја и превода. Пред окупацију Грчке, 1941. године, напушта земљу и са владом одлази на Крит, затим у Каиро, да би 1945. године постао шеф кабинета архиепископа-регента Дамаскиноса. Службовао је као амбасадор у Лондону, проглашен за почасног доктора Универзитета у Кембриџу, а након објављивања свог дневника и збирке песама "Дрозд" добио је 1963, године Нобелову награду за књижевност. У говору приликом пријема награде рекао је: "Кад је на путу за Тебу Едип срео Сфингу, која му је поставила загонетку, његов одговор је био човек. Ова једноставна реч уништила је чудовиште. Имамо још много чудовишта да уништимо и зато мислимо на Едипов одговор". Након пуковничког пуча у Грчкој, Сеферис се повукао у унутрашњу емиграцију, а 1969. године је и јавно обзнанио свој опозициони став према режиму. Од тада па све до смрти, 1971. године, објавио је само једну песму Мачке светог Николе у колективној протестној збирци песама осамнаесторице песника. Његовој сахрани, која је била својеврсна демонстрација отпора војној хунти, присуствовале су хиљаде Грка, који су певали Теодоракисове песме на стихове преминулог Јоргоса Сефериса.

1904. - Рођен Џими Дорси, амерички саксофониста и кларинетиста, члан Оркестра "Браћа Дорси"
(Шенандоа, 29. 02. 1904 - Њујорк, 12. 06. 1957)
1916. - Рођен Ратко Сарић, позоришни, филмски и ТВ глумац, сарадник Радио Београда
(Сјеница, 29. 02. 1916 - Београд, 11. 01. 1991)

1920. - Рођена Мишел Морган (Симон Русел), француска филмска и позоришна глумица
(Неји, 29. 02. 1920 - Медон, 20. 12. 2016)
Симон Русел је имала само 14 година када је одлучила да постане глумица. Са 15 је дебитовала у филму Ивана Ноела "Госпођица Моцарт". Две године
касније, залагањем Рене Симона, познатог "проналазача" филмских талената, добила је улогу у филми Марка Алегреа "Простак". Узима псеудоним Мишел Морган и од тада креће њен пут ка слави. Аледи Алегреов филм "Олуја", романтична драма у којој јој је партнер заводљиви Шарл Боаје. "Олују" је гледао и Жан Габен, који је управо био ангажован на филму "Обала у магли". Скренуо је пажњу Марселу Карнеу на младу глумицу и већ сутрадан Мишел Морган се придружила филмској екипи. Са Габеном је снимила још филмове "Капетан реморкера" и "Отац и син". Њена лепота и његов шарм идеално су се допуњавали. Мишел је за Габена била најчедније створење које је до тада срео, "диван цвет који је требало да процвета". За време Другог светског рата, Мишел снима у Холивуду, а по повратку у Француску добија улогу у филму Жана Деланија Пасторална симфомија по роману Андре Жида. Иронијом судбине, жена са најлепшим очима на свету игра слепу девојку и осваја "Grand prix" Првог филмског фестивала у Кану. Педесетих година прошлог века, Морганова је на врхунцу каријере. Снима филмове: "Прво разочарење", "Фабијола", "Необична Мадам Икс", "Тренутак истине", "Опсесија", "Велики маневри"... За 39 година уметничког рада снимила је око 60 филмова. У позним годинама опробала се и у позоришту. Одликована је Орденом Легије части.

1940. - Рођен Вартоломеј, патријарх васељенски, поглавар Цариградске патријаршије
(Имврос, 29. 02. 1940)

1944. - Рођен Денис Фарина, амерички филмски и ТВ глумац
(Чикаго, 29. 02. 1944 - Скотсдејл, 22. 07. 2013)

1960. - У снажном земљотресу који је погодио Мароко, сравњен град Агадир

1980. - Умро Боривоје-Бора Јовановић, новинар и уредник листова "Политика", "Спортиста", "Југословенске спортске ревије", доајен спортског новинарства, једини српски новинар на Првом светском првенству у фудбалу у Монтевидеу
( 07. 10. 1897 - Београд, 29. 02. 1980)

2012. - Умро Бранко Миљуш, сликар и графичар, професор Факултета ликовних уметности у Београду
(Драготиња, 22. 03. 1936 - Београд, 29. 02. 2012)

2012. - Умро Дејви Џонс, британски певач и глумац, члан групе "Манкис"
(Манчестер, 30. 12. 1945 - Стјуарт, 29. 02. 2012)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво