Улагање у животну средину кошта, али још више кошта ако ништа не учинимо

Европски зелени договор има циљ да Европа буде карбон-неутралан континент до 2050. године, а то значи да све земље треба да смање емисију штетних гасова.

Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ Ингве Енгстром каже да то кошта, али да више кошта ако ништа не учинимо. Наводи да 390.000 људи годишње у Европи умре због загађеног ваздуха.

"Када је реч о Србији, ради се о политичкој одлуци да се примени европско законодавство за унапређење животне средине. Наставићемо са финансијском и стручном подршком", наводи Енгстром.

Додаје да је загађење ваздуха стварни проблем: "Можете да га осетите, али мониторинг је разлог зашто сада реагујемо."

Радовић најављује још 17 мерних места 

Мерење квалитета ваздуха је омогућено претприступном помоћи Европске уније. По квалитету извештавања Агенције за заштиту животне средине, Србија је на 13. месту у Европи.

"Србија има око 25 постројења која спадају у категорију која се назива ПР ТР (Регистар испуштања и преноса загађујућих супстанци), то је европска директива о контроли прекограничног загађења и све те компаније које испуштају емисију плаћају за њих накнаду на годишњем нивоу која има за циљ пре свега да их дестимулише да у будућности наставе са производњом емисија, односно да уложе у модернизацију својих постројења, свакако највећи део емисија испусти Електропривреда Србије", каже директор Агенције за заштиту животне средине Србије Филип Радовић.

Ускоро ће бити постављено још 17 мерних станица за праћење квалитета ваздуха.

"Док год не конципирано систем заштите и унапређења животне средине тако да га интегрално посматрамо у свим медијима: ваздух, вода, земљиште, биљни и животињски свет, ми ћемо имати појединачно успеха и појединачне падове", наводи експерт УН за животну средину Анђелка Михајлов.

Процењује се да Србија, како би применила европско законодавство о заштити животне средине – мора да уложи између 10 и 15 милијарди евра.